USTAV RS: Nacrt novog Ustava biće završen do kraja 2017. godine, dok se referendum o najvišem pravnom aktu očekuje tokom 2018. godine

Nacrt novog Ustava biće završen do kraja 2017. godine, bar kad je reč o odredbama koje se odnose na pravosuđe. S obzirom na to da će promenama verovatno biti obuhvaćen i niz političkih pitanja, poput preambule o Kosovu ili načina izbora predsednika države, malo je verovatno da ćemo se pre 2018. godine na referendumu izjašnjavati o najvišem pravnom aktu.

Bez sumnje, uveliko se kasni sa pripremama za promenu Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav). Umesto da se u ovo vreme raspravlja o nacrtu najvišeg pravnog akta, imajući u vidu rokove na koje smo se obavezali u pregovorima sa EU (poslednji kvartal 2017), još nema ni nacrta teksta koji se odnosi na pravosuđe, a nisu počele rasprave ni o političkim pitanjima, kojih će, prema najavama iz Vlade, zasigurno biti.

Dokle smo tačno stigli kada je reč o promeni Ustava i na čemu bi sve moglo da se radi?

Nezavisno pravosuđe

Ova tačka jedina mora da bude obuhvaćena nacrtom novog Ustava, jer smo se na to obavezali Akcionim planom za Poglavlje 23 u pregovorima sa EU. Reč je, zapravo, o načinu biranja članova Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji, prema zahtevu iz EU, ne bi trebalo da budu birani u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bi se obezbedila puna nezavisnost domaćeg sudstva.

A šta je po tom pitanju urađeno? Još 2015. godine Radna grupa za analizu postojećeg ustavnog okvira koji se odnosi na pravosuđe završila je taj deo posla i u ovom trenutku vodi se javna rasprava o tome. Kada se završi taj deo posla, predstavnici civilnog sektora i svi zainteresovani za tu oblast mogu poslati svoje predloge na koji način treba da se obezbedi nezavisnost pravosuđa, nakon čega će Ministarstvo pravde da sastavi nacrt izmena i uputi ga Venecijanskoj komisiji.

Preambula o Kosovu

Niko od Srbije zvanično nije zatražio da izbriše iz Ustava preambulu o Kosovu, ali su poruke poslate nezvaničnim kanalima. Baš uoči najave razgovora o promeni najvišeg pravnog akta, predsednik Srbije najavio je najširi dijalog o Kosovu i donošenje strateškog plana za KiM, odnosno "da Srbija definiše svoja prava i ciljeve kada je reč o pokrajini, potrebe Srba koji žive na KiM, ali i da prihvati da o tome odlučuju i kosovski Albanci".

Izbor predsednika države u parlamentu

O ovome je prvi put progovorio bivši šef države Tomislav Nikolić, koji je rekao da ovlašćenja koja ima nisu u skladu sa legitimitetom koji dobija od građana na izborima. Ovde su dve opcije u igri: prva da se predsednik bira u Narodnoj skupštini, a druga da dobije veća ovlašćenja.

Smanjenje broja poslanika i promena izbornog sistema

Ova tema bila je veoma aktuelna krajem 2015 godine. Gotovo sve vladajuće stranke izjašnjavale su se da treba smanjiti broj poslanika, a izneti su i konkretni predlozi.

Po broju parlamentaraca, Srbija je na drugom mestu u regionu, a ispred je samo Rumunija (300). Bugarska ima 240 narodnih predstavnika, Mađarska 199, Hrvatska 151, Albanija 140.. Najmanje ima BiH, u čijoj Skupštini sedi 57 parlamentaraca.

Pojednostavljenje procedure za izmenu Ustava

Do ulaska u EU, Srbija će najmanje dva puta morati da menja Ustav, a za to je potrebna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini i/ili referendum. Kada je reč o svim pomenutim stvarima, potrebno je i jedno i drugo. Postoje predlozi da se izabere lakši način za izmenu Ustava.

Pred sam ulazak u EU, Srbija će u najvišem pravnom aktu morati da unese integrativnu klauzulu, koja predviđa primat evropskog nad domaćim zakonodavstvom, kao i da omogući strancima sa prebivalištem u Srbiji da glasaju za lokalne organe vlasti. Takođe, Ustavom će morati da omogući građanima Srbije da glasaju za Evropski parlament.