Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NIŽA REFERENTNA KAMATNA STOPA TREBALO BI DA UTIČE POVOLJNO NA KREDITE KOJI SE ODOBRAVAJU PRIVREDI, ALI NE I NA ONE NAMENJENE GRAĐANIMA


Izvršni odbor Narodne banke Srbije smanjio je na poslednjoj sednici referentnu kamatnu stopu na 2,5 odsto. Iz centralne banke navode da na ovaj način NBS dodatno podržava kreditni i privredni rast, a ekonomski stručnjaci smatraju da će najnovija mera doneti nešto povoljnije kredite privredi, ali ne i stanovništvu.   

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da bi smanjenje referentne kamate trebalo da utiče na kredite koji se odobravaju privredi, ali ne i na kredite građana, pošto ove dve vrste pozajmica ne rastu istim tempom.

"Ideja snižavanja referentne kamatne stope jeste upravo u tome da novac učini jeftinijim i verujem da će se to i dogoditi. Možda ne u velikoj meri, ali će se svakako odraziti na niže kamate za kredite koji se odobravaju privredi. Nisam siguran da će se to desiti i sa pozajmicama stanovništvu, a posebno kada je reč o dozvoljenom i nedozvoljenom minusu", objašnjava Savić u razgovoru za "Blic Biznis".

On navodi da su korisnici ovakvih kredita dve vrste građana.

"Prvi koriste minus jer moraju da prežive i ne razmišljaju da li je kamata 10, 12 ili 13 odsto. Oni drugi imaju novca i ne vode mnogo računa, odnosno gledaju samo da ostvare svoj interes bez obzira na cenu. Samim tim, banke nemaju potrebu da snižavaju kamatnu stopu”, kaže Ljubodrag Savić i dodaje da je ovaj potez NBS ipak dobra mera. 

Napominje i da se centralna banka prilikom određivanja referentne kamatne stope uvek kreće između dve granice – ako je kamata previše niska može da dovede do inflacije, a ako se kreće u drugom smeru može da demotiviše privredu. Zato stalno varira između tih vrednosti.

Iz NBS su saopštili da će, prema avgustovskoj projekciji, inflacija biti čvrsto pod kontrolom kao i prethodnih godina, i nastaviće da se kreće u granicama cilja od 3 procenta plus/minus 1,5 odsto i u naredne dve godine - najverovatnije u donjem delu ciljanog raspona.

Profesor Mlađen Kovačević ističe da je smanjenje referentne kamatne stope znak da je inflacija niska i smatra da je ovakav potez NBS logičan.

"Poslovne banke bi trebalo da se orijentišu prema referentnoj kamati NBS, tako da bi ova mera mogla pozitivno da deluje i prirodno je očekivati da će krediti biti nešto jeftiniji, mada ne mnogo. Prema mom mišljenju, kamatne stope banaka su još uvek neopravdano visoke, jer već 2-3 godine imamo vrlo nisku inflaciju, tako da mi se čini da bankari nisu sasvim korektni kada određuju kamate na kredite", kaže Kovačević za "Blic Biznis".

On očekuje da će privrednici sada verovatno imati malo veći interes da uzimaju kredite, ali napominje da je naša privreda već prilično zadužena.

"Niža referentna kamata će, u nekoj manjoj meri, uticati na privredni rast u ovoj godini, ali najvažnije je u šta će privreda ulagati ta sredstva i gde je moguće prodati te proizvode. Takođe, mislim da je kurs dinara neracionalan i da čini znatno više štete nego koristi. Na primer, Kina ima ogromne devizne rezerve, ali još uvek vodi politiku potcenjene vrednosti nacionalne valute, pošto tako stimuliše izvoz, a samim tim i proizvodnju", ističe naš sagovornik i dodaje da se mi hvalimo valutnim kursom, dok istovremeno uvoz raste brže od izvoza, a trgovinski i deficit platnog bilansa su u porastu.

"To nije baš povoljno, naročito za poljoprivredno-prehrambenu proizvodnju, jer su kod nas državna davanja proizvođačima znatno niža nego u EU. Uz ovakav kurs uvoz poljoprivrednih proizvoda je izuzetno stimulativan i naši potrošači dobijaju uvoznu robu po cenama koje su niže od realnih. To dalje dovodi do problema sa prodajom domaćih proizvoda, a to nije samo slučaj sa poljoprivrednim, nego i sa tekstilnim i sa nizom drugih. Dakle, cenovna konkurentnost domaćih proizvođača na domaćem tržištu je vrlo niska i zbog toga nastaju veliki problemi, niske plate, problem nezaposlenosti...”, zaključuje profesor Kovačević.

Izvor: Vebsajt Blic, Marko Andrejić, 10.08.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija