SPORAZUM O PRIZNANJU PRIVREDNIH PREKRŠAJA: Priznavanje prekršaja se može primeniti odmah kod tržišne i inspekcije rada i na taj način prepoloviti kazna

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uvodi novine za privrednike koji pogreše u poslovanju. Rasterećuju se i prekršajni sudovi koji postaju efikasniji

Ukoliko naprave prekršaj u oblasti rada ili trgovine, privrednici u Srbiji mogu da sklope sporazum sa inspekcijom o njegovom priznavanju i na taj način sami sebi prepolove kaznu, kao i u slučaju kršenja saobraćajnih propisa. Priznavanje prekršaja se može primeniti odmah kod tržišne i inspekcije rada, ali mnogi privrednici ne znaju za tu mogućnost, pa je ni ne koriste, kaže Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave.

Prema njegovoj oceni, ovo je alat za "dobru privredu", jer bitnim smanjenjem kazne za prekršaje razvijaće se partnerski odnos s dobrom privredom, a represivne mehanizme trebalo bi, po njegovom mišljenju, sačuvati za one koji su svesno u sivoj zoni.

- Ovako rasterećujemo i prekršajne sudove koji automatski postaju efikasniji u rešavanju ostalih predmeta koji se uspešno sprovode i ne zastarevaju - kaže Ružić. - Za ovu reformu važni su nam i ljudi, jer oni nose reforme, a to su naši inspektori, zato će kapacitet inspekcija u ljudskom i materijalnom smislu ostati prioritetno polje rada Ministarstva državne uprave.

Među prekršajima za koje se kazne mogu prepoloviti, a u nadležnosti su tržišne inspekcije, jesu prodaja robe van objekta, bez deklaracije, ako preduzetnik ne vodi evidenciju prometa na potpun i propisan način, ako ne istakne cene ili kada ne istakne radno vreme ili ga se ne pridržava. Što se tiče inspekcije rada, tu su, između ostalih, prekršaji kada preduzetnik ne donese program viška zaposlenih, ako odredi prekovremeni rad suprotno Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US i 113/2017), ako ne dozvoli korišćenje plaćenog odsustva

- Umesto dosadašnjih vapaja privrednika da ih inspekcije ne posećuju po 11 puta godišnje i da ih različiti inspektori kontrolišu za istu stvar, prošle godine je u proseku privrednike posetila jedna inspekcija i to svega jedanput - istakao je ministar.

Primenom ovakvog načina razmišljanja i rada zabeleženo je više od 3.000 službenih savetodavnih poseta u prošloj godini, izrečeno 8.000 preventivnih mera, ne kaznenih, a privrednici su se 650 puta sami ocenili, dok su inspektori 25.000 puta najavili privrednicima nadzor. Broj vanrednih nadzora sveden je na 30 odsto, dok se 70 procenata obavlja po redovnoj proceduri shodno planovima koji su javni i sa kojima se privrednici mogu upoznati. Rezultati inspekcija više se ne mere brojem napisanih i naplaćenih kazni, već brojem privrednika koji posluju u skladu sa zakonom.

- Radili smo na još jednoj važnoj promeni u radu i percepciji inspektora - stvaranju balansa između kažnjavanja i savetovanja inspekcija - kaže ministar. - Sada fokus stavljamo na preventivno i savetodavno postupanje. Represivne mere i kazne su usmerene na one koji zakon s predumišljajem krše, dok su inspektori dobrim privrednicima savetodavci.

Pored broja inspektora i nedostatka opreme, jedan od gorućih problema u njihovom radu su i niže plate s obzirom na uslove rada i rizike u poslu. Zato se MDULS založio da se inspektorima na lokalu omogući korektivni koeficijent koji može da donese povećanje plata i do 20 odsto.

- Nadam se da će to bar malo ispraviti nepravdu, doprineti da položaj inspektora bude poboljšan i da će u konačnom uticati i na njihovu motivisanost da reformu iznesu do kraja - ističe Ružić.