STEJT DEPARTMENT: Srbija ne ispunjava minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, zbog čega drugu godinu za redom ostaje na Listi za posmatranje. Država nije adekvatno primenjivala zakone za suzbijanje trgovine ljudima, a tužilaštvo često odlučuje da goni slučajeve trgovine ljudima kao neka druga krivična dela za koje je zaprećena manja kazna i koje je lakše procesuirati. Ističe se i da država nije prijavila nijednu istragu, suđenje ili osuđujuću presudu gde se kao saučesnik u trgovini ljudima pojavljuje neki državni službenik
Vlada Republike Srbije ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu, navodi se u izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima, saopštila je nevladina organizacija ASTRA.
Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije muškaraca, žena i dece koji su žrtve trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije, radne eksploatacije, uključujući i rad u kući i prinudne prošnje. Državljanke Srbije su izložene trgovini ljudima u cilju seksualne eksploatacije koju organizuju srpske kriminalne grupe u susednim zemljama i širom Evrope, posebno u Austriji i Nemačkoj.
Državljani Srbije, posebno muškarci, su izloženi prinudnom radu u radno intenzivnim sektorima, kao što je građevinarstvo, u državama Evrope i Ujedinjene Arapske Emirate. Deca - državljani Srbije, posebno Romi, su izloženi trgovini ljudima u cilju seksualne eksploatacije, prinudnog rada, prinudne prošnje i vršenja krivičnih dela na teritoriji Srbiji. U izveštaju se navodi da su hiljade migranata i izbeglica iz Avganistana, Iraka, Sirije i susednih zemalja koji prolaze kroz Srbiju, ili su zaustavljeni u Srbiji, u riziku od trgovine ljudima.
Prijavljeni su slučajevi da su optuženi trgovci pokušali da utiču na ishod slučaja putem mita ponuđenog žrtvi ili sudiji, navodi se u izveštaju Stejt Departmenta. Država je pokazala značajne napore tokom izveštajnog perioda operacionalizacijom stalne udarne grupe za krijumčarenje i trgovinu ljudima, identifikovala je veći broj žrtava i obezbedila smernice za tužioce i sudije za nekažnjavanje žrtava trgovine ljudima, navodi se u izveštaju.
Država je razvila i distribuirala smernice za indikatore trgovine ljudima i obučila 630 osoba koje prve dolaze u kontakt sa žrtvama da te smernice primenjuju, ali nije obezbedila dovoljnu zaštitu za žrtve koje učestvuju u krivičnom postupku, zbog čega su bile izložene zastrašivanju i sekundarnoj traumatizaciji. Nepostojanje formalizovanih procedura za identifikaciju žrtava i prevaziđeni nacionalni mehanizam za upućivanje su ometali napore za zaštitu žrtava.
Država nije usvojila strategiju i nacionalni plan akcije za period 2015-2016, a Savet za borbu protiv trgovine ljudima se nije sastajao. Priliv migranata tokom perioda izveštavanja je značajno opteretio državne resurse, posebno među službama zaduženim za suzbijanje trgovine ljudima i stoga Srbija drugu godinu za redom ostaje na Listi za posmatranje, navodi se u izveštaju.
Srbiji je preporučeno da energično sprovodi istrage, krivično goni i kažnjava trgovce ljudima i osuđuje ih na stroge zatvorske kazne, kao i da obezbedi zaštitu za žrtve koje svedoče u sudskom postupku, kako bi se umanjilo zastrašivanje i retraumatizacija. Potrebno je obučiti istražne organe, tužioce i sudije kako da u radu na predmetima trgovine ljudima primenjuju pristup u čijem centru je žrtva, formalizovati procedure za identifikaciju žrtava i ažurirati nacionalni mehanizam za upućivanje tako da bude obuhvaćena i formalizacija saradnje sa nevladinim organizacijama kako bi se osiguralo da žrtve imaju pristup i da prime neophodne usluge podrške.
U izveštaju se ukazuje da je država pokazala napore kada je u pitanju rad policije i član 388 Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) koji zabranjuje sve oblike trgovine ljudima i propisuje kazne od tri do 15 godina zatvora. Ističe se da je ta kazna dovoljno stroga i srazmerna kaznama koje su propisane za druga teška krivična dela kao što je silovanje.
Posmatrači su izvestili da država nije adekvatno primenjivala zakone za suzbijanje trgovine ljudima, a tužilaštvo često odlučuje da goni slučajeve trgovine ljudima kao neka druga krivična dela za koje je zaprećena manja kazna i koje je lakše procesuirati. Ističe se i da država nije prijavila nijednu istragu, suđenje ili osuđujuću presudu gde se kao saučesnik u trgovini ljudima pojavljuje neki državni službenik.
Izvor: Vebsajt Danas, 09.07.2017.Naslov: Redakcija