UPOTREBA BIOMETRIJSKIH KAMERA MOŽE DA UGROZI LJUDSKA PRAVA I PRIVATNOST GRAĐANA: Moguća je i diskriminacija s obzirom na to da bometrijske kamere mogu da kategorišu ljude i po nekom ličnom svojstvu kao što je boja kože
Bezbednost podataka - kako da nađemo sredinu pri upotrebi kamera za video nadzor i biometrijskog prepoznavanja? Da budemo bezbedni, ali i da naši podaci ostanu privatni. Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka Milan Marinović ističe da su u razgovorima s predstavnicima organa i stranim kolega došli do zaključka da neke granice ne treba prelaziti. Petar Antić, pravni savetnk, upozorava da upotreba ovakvih biometrijskih kamera može da ugrozi ljudska prava, da zadire u privatnost građana.
Dva puta je povučen set zakona o policiji, a jedan od razloga jeste i taj što se nije došlo do konsenzusa o upotrebi biometrijskog nadzora, a polemika o tome ne jenjava.
Međutim, Milan Marinović ističe da je sada to "prilično jasnije", a da su tome doprinela iskustva iz različitih zemalja izneta na nedavno održanoj konferenciji u Beogradu.
„Zbog toga što su naši predstavnci organa, MUP-a mogli da čuju iskustva drugih država, članica EU na istu temu. Došli smo do zaključka da neke granice ne treba prelaziti. Dobro je što MUP sada razmišlja u tom smeru i što su odustali od nekih predloga, koji su ranije bili aktuelni", ocenjuje poverenik.
Petar Antić upozorava da upotreba ovakvih biometrijskih kamera može da ugrozi ljudska prava, da zadire u privatnost građana. Moguća je, kaže i diskriminacija s obzirom da bometrijske kamere mogu da kategorišu ljude i po nekom ličnom svojstvu kao što je boja kože.
Kada se govori o javnim skupovima, dodaje da je moguća i kategorizacija po populističkoj orijentaciji i kasnije diskriminacija takvih ljudi.
"Zato je za uvođenje ovakvih kamera, izuzetno važno jačanje vadavine prava u zemlji kada se uvodi ovakva tehnologija", naglađava Antić.
Marinović poručuje da obe strane moraju da sarađuju.
"Mi imamo s jedne strane one koji su za visoki razvoj tehnologije, za ubrazanu digitalizaciju, za ubrzanu veštačku inteligenciju. Ali ne obraćaju puno pažnje na ljudska prava, u konkretnom slučaju na zaštitu podataka o ličnosti. S druge strane smo mi, koji se zalažemo za zaštitu podataka o ličnosti i za druga ljudska prava, čak i po cenu malo usporenije digitalizacije", smatra Marinović.
Poverenik misli da dogovor može da reši sve, da rešenje postoji, kako kaže, negde između i da svako treba da se odrekne nekog dela kolača.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Izvor: Vebsajt RTS, Nikolina Rakić, 10.06.2023.
Naslov: Redakcija