ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Za tri godine izrečeno više od 1.500 hitnih mera
Tačno tri godine navršeno je od uvođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 - dalje: Zakon), regulative koja predviđa da žrtvama nasilja, pruži svu neophodnu zaštitu i pomoć. Kako izgleda njegova primena, te i da li i na koji način pomaže u zaštiti od nasilnika?
Prvog juna 2017. godine, nakon velikog broja femicida, Srbija je u svoje zakonodavstvo uvela novi zakon - zakon koji se odnosi na sprečavanje nasilja u porodici. Od tog dana svaki nasilnik koji je prijavljen bivao je hitno udaljen iz stana, a izricala mu se i hitna mera zabrane prilaska žrtvi.
Nova zaduženja dobile su gotovo sve institucije - policajci koji izlaze na teren i procenjuju rizik od nasilja, pa u skladu sa tim odlučuju hoće li i koju meru odrediti prijavljenom nasilniku; tužilaštvo koje izrađuje planove svakoj žrtvi pojedinačno kako bi joj pomoglo da stane na noge; Centar za socijalni rad koji vodi razgovore sa žrtvama, ali i svim institucijama.
Koliko su nove mere, uvedene pre tri godine, pomogle ženama koje trpe nasilje?
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) objašnjava da uprkos svemu tome postoji veliki strah, a žrtve se i dan-danas plaše da prijave muževe koji ih maltretiraju...
- Lako je reći da nasilje treba da se prijavi, ali zapravo retko ko shvata koliku su žene u strahu od svojih nasilnika. Ovaj zakon je predvideo uvođenje hitnih mera, što podrazumeva udaljenje iz stana nasilnika na najviše 48 sati, ili zabrana prilaska žrtvi – navela je Macanović.
Prema njenim rečima, za žrtvu je najopasniji momenat kada napusti nasilnika ili kada mu saopštava da će ga napustiti, ili ukoliko pokrene proces za razvod braka.
- To njega može da naljuti, zbog toga i dolazi do porodičnog ubistva kome je prethodilo nasilje. Za žene koje su pretrpele nasilje procedura je uglavnom ista po novom zakonu, a ono najbitnije je njegova efikasnost. Nakon uvođenja hitnih mera nasilnicima, tužilaštvo donosi svoju procenu rizika za žrtvu. Zatim ide sastanak i raspodela policije, tužilaštva ko će šta da uradi kako bi se nasilnik što pre sankcionisao. Podnošenjem krivične prijave pokreće se postupak protiv nasilnika i tada kod njega kreće strah, a žrtva može biti sigurna - priča Vanja Macanović.
A šta kažu institucije na zakon?
Prema rečima Milice Ljubičić iz Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, ovo tužilaštvo dalo je prioritetan značaj sprečavanju nasilja i uključilo se u njegovu prevenciju u skladu sa odredbama zakona.
Od početka primere zakona pa do sada, kako navode iz Drugog osnovnog javnog tužilaštva protiv 1.532 osobe izrečene su hitne mere, pri čemu iz godine u godinu raste broj, a sa druge strane dolazi do pada broja krivičnih prijava. Od prvog januara ove godine do sada je podneto 167 krivičnih prijava, u 2019. godini ih je bilo 415, a u 2018. godini čak 654.
- Primenom novog zakona napravljen je značajan iskorak u borbi protiv nasilja, njegovom zaustavljanju i kontroli kroz saradnju tri ključna faktora u toj borbi. Međutim mora se istaći na to da nijedan zakon sam po sebi nije dovoljan da spreči krivično delo nasilje u porodici koje zbog svoje specifičnosti evidentno zahteva mnogo složeniju reakciju celog sistema - navodi Ljubičićeva.
Zakonom za sprečavanje nasilja u porodici donete su i odluke za obavezne Grupe za koordinaciju. Njima su stvoreni preduslovi kako bi se zaštitila žrtva nasilje, tačnije kako bi se na samom početku osigurala njega bezbednost.
- Pored toga Grupa za koordinaciju i saradnju ponovo utvrđuje stepen rizika od nasilja, što je u dosadašnjoj praksi pokazalo ne merljiv značaj jer je omogućilo da veliki broj članova porodice bude zaštićen od fatalnih ishoda, koji su pretili i da se na taj način spase veliki broj života - objašnjava tužiteljka Milica Ljubičić.
Izvor: Vebsajt Blic, Miljana Vranić, 9.06.2020.Naslov: Redakcija