ZAKON O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA: Procedure preko e-šaltera traju u proseku oko sedam dana

Svetlana Medić mesec i po dana je čekala vlasnički list za stan na Novom Beogradu. Gorelo joj je pod nogama, jer je žurila da proda stan za koji je već imala kupca. Za sve to vreme je bila prilično zbunjena. Sa jedne strane je slušala i čitala vesti da više nema čekanja, jer je katastar digitalizovan i sve se završava za nekoliko dana, a sa druge strane, stvarnost ju je demantovala.

– Zahtev za izdavanje vlasničkog lista sam predala 14. aprila i tek juče sam ga konačno dobila. Zbog tog stana sam svojevremeno vodila spor sa bankom i zato je na njemu postojala zabeležba. Spor je okončan i zabeležba je skinuta. Stan je, kada sam predala ovaj zahtev, bio "čist kao suza", ali iz nekog razloga nisam dobijala vlasnički list. Mnogo puta sam bezuspešno odlazila u katastar i nisam uspevala da saznam zašto ne dobijam taj papir. Šef pravne službe, koji bi mnogo da mi da odgovor, tada nije radio. Sve vreme sam imala utisak da ne rade punim kapacitetom. Osim nekoliko službenika nigde nikoga nije bilo – kaže Medićeva, koja nije jedina koja se poslednjih desetak dana javljala sa istom primedbom. Da katastar ne radi uobičajeno i da još nije vraćen na režim rada, kao pre vanrednog stanja.

"Politika" je posle sedam dana čekanja dobila odgovor od Republičkog geodetskog zavoda u kome je navedeno da sve službe za katastar rade punim kapacitetom.

– Uz preporučene mere o održavanju socijalne distance i korišćenju zaštitne opreme, otvorili smo sve službe za Katastar nepokretnosti u Srbiji. Sa strankama smo počeli da radimo 11. maja. Zbog povećanog interesa građana za nekretnine tokom maja meseca, pa samim tim i za usluge katastra, 3. juna smo pojačali kapacitet katastra i otvorili 16 novih šaltera za pojedine službe širom Srbije – kažu u RGZ-u.

Tako je omogućeno da katastri u Srbiji dnevno prime oko 1.000 zahteva više nego obično.

Na pitanje zbog čega je procedura izdavanja vlasničkog lista za pomenutu čitateljku, ali i većinu drugih koji su se žalili, toliko duga (ova čitateljka ga je predala 14. aprila, budući da je još bila u proceduri kada je "Politika" 28. maja poslala pitanja Republičkom geodetskom zavodu), u odgovoru je navedeno da "bez uvida u konkretan predmet i proveru dokumentacije nije moguće dati odgovor na ovo pitanje".

– O pojedinačnim predmetima stranke mogu da upute pitanje našoj službi za pravnu podršku slanjem upita, a odgovore na primedbe pripremaju diplomirani geodetski inženjeri i diplomirani pravnici sa najviše iskustva u radu u katastru – navode u pisanom odgovoru.

Na pitanje koliko traje procedura upisa nepokretnosti u katastar, koliko mesečno predmeta obrade i koliko izdaju rešenja za upis nepokretnosti i vlasničkih listova, dat je odgovor da su svi statistički podaci o brzini rešavanja predmeta, broju obrađenih predmeta i izdatih rešenja javnosti i medijima dostupni na uvid na sajtu RGZ-a. Na satu se može pročitati da je e-šalter, elektronski sistem RGZ koji služi za razmenu podataka i dokumenta među institucijama i olakšava upis nepokretnosti uspostavljen u julu 2018. godine i od tada se beleži značajno unapređena efikasnost postupaka pred katastrom nepokretnosti, kao i značajno skraćenje vremena za postupanje. U prvom kvartalu 2020. prosečna brzina postupanja je bila 6,94 dana. Dok je u aprilu i maju podneto 37.275 zahteva preko e-šaltera i 21.092 preko šaltera.

Banke su bile poslednje u nizu profesionalnih korisnika kojima je od marta omogućena digitalna komunikacija sa katastrom, navedeno je u saopštenju. U samo dva meseca, bankari su katastrima podneli 728 zahteva za izdavanje dokumenata u digitalnom formatu, a nešto ranije istog meseca, e-šalter su počeli da koriste i advokati i do sada su podneli 1.299 zahteva. Kako je navedeno, najveći korisnici e-šaltera su javni beležnici, koji su početka funkcionisanja ovog servisa, 1. jula 2018, katastru podneli više od 490.000 zahteva u digitalnom obliku. Licencirane geodetske organizacije digitalnu komunikaciju sa katastrom započele su sredinom novembra 2019. godine i u nešto više od pola godine podnele više od 50.000 zahteva katastru.

Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore Srbije, kaže da javni beležnici samo u malom broju slučajeva proveravaju ažurnost podataka iz katastra i da ne postoji nikakav rat između katastra i javnih beležnika.

– Kada javni beležnici overavaju ugovore o prometu nepokretnosti, oni imaju preko Ministarstva pravde direktan uvid u bazu podataka Katastra nepokretnosti i ne traže ništa od stranke koja dođe da overi ugovor. Vrše uvid u tu bazu i štampaju list nepokretnosti, koji ulažu u spis predmeta i ne naplaćuju nikakvu naknadu. Pojedine kolege traže ažuran list, sa prethodnim danom od overe, ali samo u malom broju slučajeva, kada ocene da je možda u pitanju rizičan pravni posao, da postoje neke kontradiktornosti i da su neophodne dodatne provere. Tada traže ažuran list nepokretnosti, jer je list koji dobijamo preko baze ministarstva – tri dana neažuran, a u ta tri dana može nešto da se desi – kaže Cvejić.

U najvećem broju slučajeva štampaju list nepokretnosti direktno iz baze podataka.

– Javni beležnik odgovara celokupnom svojom imovinom za sigurnost pravnog posla. On mora da ima ažuran podatak o tome ko je vlasnik nepokretnosti i da bude siguran da nema nikakvih promena. Glavni kamen spoticanja je u tome što zakon predviđa mogućnost da javni beležnik i geodetska organizacija poruče list nepokretnosti od katastra koji bi sadržao svežije podatke, ali da će uslove za izdavanje takvog lista nepokretnosti propisati vlada. Ta uredba vlade, o uslovima za izdavanje lista nepokretnosti, nije doneta ni posle dve godine, a treba da je pripremi Republički geodetski zavod – kaže Srbislav Cvejić.

Ističe da je zavod pripremio tu uredbu i poslao nacrt na mišljenje Ministarstvu pravde.

– Kada bismo mi imali direktan onlajn pristup bazi u realnom vremenu, onda nema potrebe da bilo ko overava taj list i da čeka na šalteru. Javni beležnici podržavaju proces digitalizacije i učestvuju u njemu, a osnovani su radi pravne sigurnosti građana. Efekti našeg rada vide se kroz to da su sporovi iz ugovornih odnosa minimalni, a merili su se hiljadama sudskih predmeta – kaže Cvejić.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 6.06.2020.
Naslov: Redakcija