PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANJU ČINJENICA O STATUSU NOVOROĐENE DECE ZA KOJU SE SUMNJA DA SU NESTALA IZ PORODILIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Usvajanje Zakona očekuje se do kraja 2019. godine
"Mogu samo u duši da patim i da tražim svoje dijete, ništa drugo", kaže Zorica Jovanović iz Batočine na vest da je Savet Evrope (SE) izrazio ozbiljnu zabrinutost što vlasti u Srbiji, uprkos ponovljenim pozivima i ponovljenim uveravanjima da će Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji biti usvojen, nisu usvojile mere koje zahteva presuda Evropskog suda za ljudska prava.
Zorica Jovanović je među roditeljima koji traže istinu o svojim bebama rođenim pre dve, tri i više decenija jer ni tela dece, ni prateću dokumentaciju, posebno umrlice, mnogi od njih nikada nisu dobili.
"Vidite koja je ovo godina, 2019. je i još ništa nije urađeno. Ja ne znam šta da kažem. Samo kažem da ako ne naloži neko, ovi naši sigurno to neće da donesu", rekla je Jovanović.
Presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorice Jovanović iz 2013. godine, Srbija je morala da u roku od tri meseca isplati 10.000 evra naknade, jer je njeno dete rođeno 1983. godine upisano u knjigu rođenih, ali ne i umrlih. Sud je zaključio da je tužiteljki oštećeno pravo na porodični život i obavezao Srbiju da u roku od godinu dana odgovori majci šta se desilo s njenim detetom.
"Ponovo naglašavajući humanitarnu prirodu pitanja 'nestalih beba' i odavno zakasnelih reformi, Komitet je insistirao da srpske vlasti osiguraju da se Predlog zakona koji trenutno stoji u parlamentarnoj proceduri usvoji kao stvar najvećeg prioriteta", navodi se u zaključcima Komiteta SE sa sastanka koji je održan od 4. do 6. juna.
U saopštenju se navodi da "poslanici Saveta Evrope sa dubokim žaljenjem primećuju da vlasti nisu dostavile Komitetu nova saznanja o trenutnoj situaciji kada je reč o usvajanju Predloga zakona i preduzimanju drugih mera kako bi se uspostavio mehanizam za utvrđivanje činjenica".
Savet Evrope navodi da će nastaviti razmatranje ove tačke na sastanku u septembru ove godine, "u svetlu informacija koje vlasti treba da dostave u pisanoj formi na vreme unapred".
Na sednici Komiteta ministara SE dogovoreno prvobitno da Srbija do naredne sednice u septembru dostavi pisanu informaciju o napretku u sprovođenju mera za izvršenje presude Evropskog suda za ljudska prava, navelo je Ministarstvo pravde na pitanje zbog čega ovaj zakon još nije usvojen.
"S obzirom da je jedna od tih mera i usvajanje tzv. 'Zakona o nestalim bebama', prihvaćeni su argumenti i obrazloženje Srbije, da zakon bude usvojen do decembarske sednice Komiteta ministara SE", stoji u odgovoru Ministarstva pravde.
Takođe je navedeno da je Komitet ministara Saveta Evrope usmenim putem informisan o trenutnoj situaciji u vezi sa usvajanjem Predloga zakona i preduzimanjem drugih mera, kroz lično prisustvo i učestvovanje pomoćnika ministra pravde Čedomira Backovića na sednici Komiteta, koja je održana 6. juna 2019. godine u Strazburu.
Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine Republike Srbije, Petar Petrović, je u februaru izrazio očekivanje da će se Predlog zakona naći pred poslanicima na jednoj od prvih sednica prolećnog zasedanja. Međutim, to se nije dogodilo.
Petrović nije bio dostupan za razgovor a u februaru je, tokom razgovora sa direktorom Direktorata za ljudska prava Saveta Evrope Kristofom Poarelom, rekao da Predlog tog zakona nije ranije donet, jer je u pitanju "veoma osetljiva materija" što je, kako je naveo, "zahtevalo mnogo opreznosti kako bi s jedne strane bio prihvatljiv roditeljima nestale dece a sa druge, primenljiv u praksi".
Predlog zakona ušao je u skupštinsku proceduru 20. marta 2018. godine. Predlagač je Vlada Republike Srbije, a obrađivač propisa Ministarstvo pravde.
Narodna skupština je trenutno u vanrednom zasedanju do prvog radnog dana u oktobru kada počinje drugo ovogodišnje redovno zasedanje parlamenta. Narodna skupština sastaje se u vanrednom zasedanju na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom.
Odugovlačenjem koje traje skoro pet godina, od kada je Srbija trebalo da izvrši presudu, čitava diskusija se svela na to da se usvoji zakon koji je trenutno u Narodnoj skupštini, kaže Danilo Ćurčić, pravnik koji se bavi ovom problematikom.
"Problem je u tome što sam zakon nije u potpunosti dovoljan i adekvatan okvir u kome bi trebalo da se utvrde činjenice u ovim predmetima. I samim tim što Komitet SE sada poziva državu da usvoji taj isti zakon, može se postaviti pitanje kakvo će onda biti rešenje na samom kraju kada se to desi", ukazuje Ćurčić.
On podseća da su roditelji imali dosta pitanja i komentara koji se odnose na zakonsku materiju.
"Zbog toga što se predviđa procedura koja vrlo verovatno neće dovesti do saznanja bilo kakvih činjenica u ovim predmetima, nego samo do toga da se utvrdi da se ne zna šta se dešavalo i da se isplati naknada štete", navodi Ćurčić.
Predlogom zakona uređuje se postupak u kome se utvrđuju činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta ili zdravstvenih ustanova u Srbiji i postupak u kome se dosuđuje pravična novčana naknada nematerijalne štete.
U Predlogu ovog zakona navodi se da je cilj njegovog donošenja izvršenje obaveze Republike Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije. Tom presudom ovaj sud je obavezao Republiku Srbiju da u roku od jedne godine od pravnosnažnosti njegove presude preduzme odgovarajuće mere radi ustanovljavanja mehanizma koji bi omogućio svim roditeljima da u sličnim situacijama dobiju odgovarajuće odgovore i odgovarajuću naknadu.
Roditeljima novorođene dece za koje postoji sumnja da su nestala iz porodilišta omogućava se da u posebnom sudskom postupku saznaju istinu o tome šta se desilo sa nestalim novorođenim detetom i ostvare pravo na pravičnu naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na porodični život.
Više udruženja roditelja tražila su da ovaj Predlog bude povučen iz procedure, jer se njime, kako kažu, slučajevi neće rešiti i neće dati odgovore na pitanje gde su nestala deca, već će se samo "zatvoriti afera nestalih beba".
Izvor: Vebsajt Radio Slobodna Evropa, Ljudmila Cvetković, 07.06.2019.Naslov: Redakcija