NACRT ZAKONA O PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA, CIVILNIH INVALIDA RATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA: Odgovarajuću pravnu zaštitu imaće i zaposleni u ambasadama i konzulatima Srbije u slučaju da postanu žrtve terorističkog napada
Narodna skupština Republike Srbije trebalo bi da u narednim mesecima usvoji zakon o veteranima, koji će, kako se najavljuje, stupiti na snagu 1. januara sledeće godine. Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica prošao je javnu raspravu i sada je na radnoj grupi da usaglasi verziju ovog akta koji će biti prosleđen parlamentu.
Dve decenije po okončanju poslednjeg rata NATO agresije, i skoro tri decenije posle krvavog raspada SFRJ, Srbija će konačno imati jedinstven zakon umesto dosadašnjeg većeg broja propisa. Najzad će biti definisano ko će imati status borca, tako da heroji, uveravaju nadležni, neće biti zaboravljeni.
U obrazloženju Nacrta zakona kaže se da je ovaj akt od značaja za određivanje Srbije prema prošlosti, ali i zbog mogućih iskušenja u budućnosti. Uvažavaju se, i uvažavaće se, antifašistički borci iz Drugog svetskog rata i pripadnici oružanih snaga SFRJ i SRJ koji su učestvovali u ratovima devedesetih godina prošlog veka. Isto tako, odgovarajuća zdravstvena i socijalna zaštita davaće se vojnicima i rezervistima povređenim ili nastradalim prilikom služenja u vojsci. Zanimljivo da će, ako se predlog usvoji, odgovarajuću pravnu zaštitu imati i zaposleni u ambasadama i konzulatima Srbije u slučaju da postanu žrtve terorističkog napada.
Što se tiče prava za najširu boračku populaciju, kao što su eventualni popusti za komunalne usluge, gradski prevoz i slično, to nije predmet ovog zakona, već bi takve odluke trebalo da donesu lokalne samouprave. Dobar primer jesu gradske vlasti Beograda koje veteranima odobravaju popust na komunalne usluge od 30 odsto, a ranije je taj popust iznosio 50 odsto.
Skoro celokupan zakon, s pravom, odnosiće se na one kojima je socijalna i zdravstvena podrška najpotrebnija – invalide i porodice palih boraca.
– Očuvanje stečenih prava ratnih vojnih invalida, članova porodica palih boraca i svih ostalih korisnika prioritet je ovog zakona. U nekim segmentima postoje i ideje povećanja prava, ali to zavisi od više aspekata o kojima je trenutno, dok se sublimiraju predlozi s javne rasprave, rano govoriti – izričit je Saša Dujović, savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku. Prema njegovim rečima, predviđeno je da se formira registar svih boraca.
– Nakon evidentiranja boraca i ispunjavanja uslova za dobijanje statusa borca, predviđeno je izdavanje boračke legitimacije, koja bi mogla biti osnov za ostvarivanje određenih prava definisanih zakonom – objašnjava Dujović.
Tokom rada na ovoj tematici iskristalisala se potreba za kategorizacijom boraca, jer nije isto da li je neko pod oružjem bio samo nekoliko dana, ili je u uniformi proveo celu NATO agresiju ili ratnu jesen 1991. godine. Po nekim predlozima, kategorija, a time i prava borca, trebalo bi da zavisi i od mesta na kojem je proveden period u ratu. Nema sumnje da je, kada je reč o 1999. godini, najteže bilo na Kosmetu, ali možda je još teže bilo pripadnicima raketnih jedinica PVO, koje su bile non-stop na udaru širom SR Jugoslavije. Ali kako povući tu granicu kada je svaki vojnik bio spreman da brani zemlju gde god treba?
– Kategorizacija boraca jeste predmet ovog Nacrta zakona. Postoji predlog, koji je prošao javnu raspravu, o tri kategorije boraca. Pojavili se i drugi predlozi, nadležni organi i radna grupa će ih analizirati i predložiti najbolje rešenje u interesu boraca, u skladu s mogućnostima Republike Srbije – kaže Dujović.
Ko će nesporno imati status borca prema novom zakonu? To su pripadnici legalnih oružanih snaga SFRJ koji su se za Jugoslaviju borili od 17. avgusta 1990. do 27. aprila 1992. godine, a za one na području BiH ovaj rok važi do 19. maja 1992. godine. Isto važi i za one koji su učestvovali u ratu 1999. godine, a u uniformi su bili između 24. marta i 26. juna 1999. godine. Borci su i oni koji su u vreme mira učestvovali u oružanim akcijama radi odbrane SRJ, kasnije Državne zajednice SCG i Republike Srbije, poput onih u Kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosmetu. Takođe, razmotriće se mogućnost da status borca i odgovarajuća prava steknu stranci koji su se borili u našim oružanim snagama.
Kada je reč o najstarijim generacijama veterana status borca imaće antifašisti. To su oni koji su se borili u Aprilskom ratu 1941. godine, kao vojnici Kraljevine Jugoslavije, ili u redovima Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije (kasnije Jugoslovenske armije) i Jugoslovenske vojske u otadžbini (Ravnogorski pokret).
Delikatno pitanje su borci Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine, koji su danas državljani Srbije. Da li će država prepoznati i njih kao borce?
– Postoje predlozi na temu njihovog statusa koji će biti razmatrani. Neophodno je da sva rešenja budu sagledana s aspekta finansijskih mogućnosti Republike Srbije kako bi bila realizovana redovno i u korist građana – kaže Dujović.
U Beogradu 25.400 boraca ostvaruje pravo na "boračke subvencije", odnosno popust od 30 odsto na komunalne usluge. Kako objašnjavaju u "Infostanu", pravo na takvu subvenciju važi do iznosa od 8.000 dinara mesečno, što je prosečan iznos na uplatnicama.
Izvor: Vebsajt Politika, Milan Galović, 09.06.2019.Naslov: Redakcija