NEOPHODAN ZAKON "RODITELJ-NEGOVATELJ": Roditelji dece s trajno narušenim zdravljem ili neskladnim psihofizičkim razvojem ne bi morali da se vraćaju na posao ako to ne žele, već bi, baš kao i hranitelji, dobijali platu ili penziju i imali druge zakonske olakšice
Radovan Matić iz Novog Sada otac je dečaka sa cerebralnom paralizom koji će u avgustu napuniti devet godina. Pošto je detetu potrebna 24-časovna nega, majka je iskoristila zakonsko pravo na petogodišnje bolovanje, a kada je morala da se vrati na posao, otac je dao otkaz i preuzeo brigu o mališanu.
Ova porodica samo je jedna od nekoliko hiljada koje željno iščekuju da država donese Zakon "roditelj-negovatelj". Za donošenje tog propisa peticiju je potpisalo 150.000 ljudi, a kako kažu, država im je obećala zakon za kraj prošle godine. Međutim, kako stvari trenutno stoje, ovaj propis neće uskoro ugledati svetlost dana.
Matić objašnjava da, prema predlogu, roditelji dece s trajno narušenim zdravljem ili neskladnim psihofizičkim razvojem ne bi morali da se vraćaju na posao ako to ne žele, već bi, baš kao i hranitelji, dobijali platu ili penziju i imali druge zakonske olakšice (naknada za negu drugog lica, umanjena cena struje itd.). Ovaj zakon u regionu, kako ističu, nemaju još samo Srbija i BiH.
- Naš sin je na rođenju ostao bez kiseonika - objašnjava Matić. - Ne koristi ni ruke ni noge, ali je intelektualno očuvan. Do sada je imao nekoliko operacija. Kada je supruga morala da se vrati na posao, dogovorili smo se da ja dam otkaz i preuzmem brigu o njemu, jer je njen posao stabilniji.
Ali, postoje roditelji koji bez podrške sa strane ne mogu da brinu o svojoj deci, već su prinuđeni da ih smeštaju u ustanove sistema.
- Kada bi država donela zakon "roditelj-negovatelj" lakše bismo nosili taj teret, ne samo materijalno, već i psihološki. Roditelji ne bi morali da smeštaju decu u sistem - kaže Matić.
Olivera Petrović radi u socijalnoj zaštiti kao psiholog od 2004. i staratelj je deci sa smetnjama u razvoju i sa narušenim zdravstvenim statusom koja odrastaju u institucijama. Prema njenom mišljenju, odlaganje donošenja zakona "roditelj-negovatelj" čini veliku štetu deci, porodici i samoj državi, koja mora da održava sistem institucija, a to košta. Ovako bi novac bio preusmeren na porodicu.
- Roditelj koji je potreban detetu 24 sata dnevno ne može da odlazi na posao i zarađuje, njegovo dete neće primiti u vrtić, o njemu ne može da preuzme brigu svaka dadilja već samo ona koja je upoznata sa problemima i terapijom - kaže Petrovićeva. - U mnogim manjim gradovima ne postoji dnevni boravak za decu sa nekim oblikom invaliditeta, niti resursi usluga koji bi roditeljima pomogli da se odmore. Zato neki donose odluku da detetu obezbede smeštaj u ustanovi socijalne zaštite.
Usvajanjem zakona sistem bi, smatra Petrovićeva, omogućio ravnopravnost između roditelja sa zdravom decom i onih čija deca moraju svakodnevno da se leče.
U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike smatraju da nije problem u novcu, već u tome što deca s posebnim potrebama zahtevaju intenzivniju negu. Zato se u prethodnom periodu radilo na otvaranju dnevnih boravaka i servisa "predah za roditeljstvo", koji podrazumeva privremeni smeštaj dok su roditelji, recimo, na službenom putu.
- Roditeljima treba predah a ne plata - kažu u Ministarstvu rada. - Pare neće rešiti problem. Težina života je njihov problem, a ne novac.
U Srbiji je danas deset puta više roditelja koji koriste odsustvo za produženu negu deteta nego pre 15 godina. To bi značilo da imamo toliko puta više bolesne dece, a to sigurno nije tako, već su u ovoj oblasti godinama velike malverzacije.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. C. S. - J. Ž. S., 11.06.2018.Naslov: Redakcija