NACRT STRATEGIJE RAZVOJA KULTURE U SRBIJI OD 2017. DO 2027. GODINE: Poreske olakšice za izdavanje novina i knjiga na ćirilici, stimulisanje kompanija čiji su brendovi i firme istaknute ovim pismom, kao i druge pogodnosti za upotrebu srpskog jezika i nacionalnog pisma, suština su novih mera države u cilju zaštite ćirilice
Neophodno je, nizom mera, ohrabrivati ćirilicu u javnom saobraćaju, ispisima na radnjama i u deklaracijama, jer je jezik deo kulturne baštine i pitanje identiteta, izjavio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
Nacrt Strategije razvoja kulture u Srbiji od 2017. do 2027. godine, o kome se mesecima govorilo, odnedavno je dostupan široj javnosti, a uskoro bi, kako se najavljuje, o tom dokumentu trebalo da bude otvorena javna rasprava, u više gradova u Srbiji.
Jedno od pitanja koje je privuklo veliku pažnju jeste tretman jezika i pisma.
U Strategiji se na dva mesta govori o srpskom jeziku i ćirilici, a najavljuje se i formiranje posebnog tela - Saveta za srpski jezik.
"Mi ne mislimo da postoje neke teorije zavere niti da ćirilici neko radi o glavi, da se šaljivo izrazim, istorijski duh vremena je takav. Engleski jezik, čiji je izraz latiničko pismo, jeste u opticaju savremene komunikacije i logično je da latinica postaje pismo prvog spontanog izbora u za nas prevelikom broju slučajeva i to je posledica ovog trenutka", rekao je Vukosavljević.
Ono što Ministarstvo kulture pokušava da radi nije guranje latinice sa strane, kako kaže, nije dezavuisanje latinice, nego samo pokušaj da se napravi razuman otpor globalizaciji koja u svojim aspektima ima i pozitivne i negativne strane.
"Pitanje jezika i pisma je jedno od osnovnih pitanja identiteta i kulturnog jezgra jednog naroda, toga smo svi svesni i to nije samo pitanje definicije, zato smo mi pokušali da ga označimo kao bitno pitanje, da ga artikulišemo", naveo je Vukosavljević.
Komentarišući to što se predviđaju posebne mere - od poreskih olakšica za firme koje bi imale ćirilički logo, do nekih obavezujućih mera, kao što je za komercijalne televizije obavezno titlovanje ćirilicom bar 50 odsto filmova, ministar kaže da je neophodno nizom mera ohrabrivati u javnom saobraćaju, ispisima na radnjama, u deklaracijama i dalje ćirilicu kao veliki izraz naše baštine i jednu od stvari na koju imamo razloga da budemo ponosni.
"Jer, je to funkcionalno pismo na koje treba da budemo ponosni. Ako je pitanje jezika i pisma bitno, onda je jasno i da to mora da ima svoj refleks i u normama i u standardima i kada je u pitanju emitovanje programa stanica koje imaju nacionalnu frekvenciju", naveo je Vukosavljević.
On je istakao da pre nego što se uđe u javnu raspravu, kao društvo moramo da zauzmemo stanovište da li su pitanja zaštite ćirilice i jezika bitna pitanja za kulturološki opstanak društva i naroda.
"Mi mislimo da jesu. I ako se društvo složi o tome, onda je pitanje realizacije zaštite tehničko pitanje. Naravno, nikakvo ministarstvo ni državni organi ne mogu da budu jedini normativni organi, niti da sprovode nekakvu kaznenu politiku", rekao je ministar.
Izvor: Vebsajt Novosti, 10.06.2017.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija