ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA
Član 1.
U Zakonu o akcizama("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 4/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 4/2015 - usklađeni din. izn. i 5/2015 - usklađeni din. izn.),u članu 1a tačka 3) reči: "obračunava i plaća" zamenjuju se rečima: "je dužno da plati".
U tački 6) reči: "ida stavlja u promet akcizne proizvode sa obračunatom i plaćenom akcizom" brišu se.
U tački 7) posle reči: "režim odloženog" dodaju su reči: "obračunavanja i".
Član 2.
Član 2. menja se i glasi:
"Član 2.
Akcizom se oporezuju sledeći proizvodi:
1) derivati nafte;
2) biogoriva i biotečnosti;
3) duvanske preređevine, uključujući i duvanske prerađevine koje se pri upotrebi greju ali ne sagorevaju;
4) alkoholna pića;
5) kafa;
6) tečnosti za punjenje elektronskih cigareta;
7) električna energija za krajnju potrošnju."
Član 3.
Učlanu 10. stav 1. posle reči: "40d ovog zakona," dodaju se reči: "a na duvanske prerađevine koje se pri upotrebi greju ali ne sagorevaju (u daljem tekstu: nesagorevajući duvan) akciza se plaća u skladu sa stavom 10. ovog člana,".
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
"Nesagorevajući duvan je posebna duvanska prerađevina svrstana u tarifnu oznaku nomenklature CT 2403 99 90 00 koja je sačinjena tako da se prilikom upotrebe zagreva ali ne sagoreva."
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: "stava 3." zamenjuju se rečima: "stava 4.".
U dosadašnjim st. 5, 6. i 7, koji postaju st. 6, 7. i 8, reči: "stava 4." zamenjuju se rečima: "stava 5.".
U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9, reči: "stava 7." zamenjuju se rečima: "stava 8.".
Posle dosadašnjeg stava 8, koji postaje stav 9, dodaje se novi stav 10, koji glasi:
"Na nesagorevajući duvan plaća se akciza po kilogramu duvanske smese, a u iznosu od 40% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta."
U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 11, reči: "st. 5. do 8." zamenjuju se rečima: "st. 6. do9.".
U dosadašnjem stavu 10, koji postaje stav 12, reči: "st. 4. i 7." zamenjuju se rečima: "st. 5. i8.".
Član 4.
Posle člana 14. dodaje se član 14a, koji glasi:
"Član 14a
Tečnostima za punjenje elektronskih cigareta, u smislu ovog zakona, smatraju se proizvodi iz tarifne oznake nomenklature CT 3824 90 92 90, koje, prilikom korišćenja elektronske cigarete na predviđeni način, stvaraju paru za udisanje,kao i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta sadržane u drugim proizvodima koji se svrstavaju u tarifnu oznaku nomenklature CT 8473 70 90 90.
Akciza na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta iznosi 4,00 dinarapo mililitru."
Član 5.
U članu 17. stav 1. reči: "12a i 14." zamenjuju se rečima: "12a, 14. i 14a".
Član 6.
U članu 18. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
"Izuzetno od stava 1. ovog člana cigarete i alkoholna pića koja se uvoze radi prodaje diplomatskim i konzularnim predstavništvima, shodno odredbi člana 19. stav 1. tačka 2) podtač. (1) i (3) ovog zakona, ne moraju biti obeleženi kontrolnom akciznom markicom u skladu sa propisom koji uređuje obeležavanje navedenih proizvoda kontrolnom akciznom markicom."
Dosadašnji st. 2. do 4. postaju st. 3. do 5.
Član 7.
U članu 19. stav 1. tačka 1) posle reči: "proizvođač"dodaju se zapeta i reči: "odnosno koje proizvođač radi izvoza otprema u carinsko skladište, otvoreno u skladu sa carinskim propisima".
U tački 4) reči: "koje proizvođač, odnosno uvoznik otprema radi prodaje u avionima i brodovima" zamenjuju se rečima: "koje proizvođač otprema, odnosno uvoznik smešta, u carinsko skladište otvoreno u skladu sa carinskim propisima, radi prodaje u avionima i brodovima, odnosno radi snabdevanja aviona i brodova,".
U stavu 2. reči: "tač. 1) i 4)"zamenjuju se rečima: "tačka 1) u delu koji se odnosi na izvoz i tačke 4)", a posle reči: "avionima i brodovima"dodaju se zapeta i reči: "odnosno radi snabdevanja aviona i brodova,".
Član 8.
Član 20a menja se i glasi:
"Član 20a
Obračunavanje i plaćanje akcize odlaže se ako se akcizni proizvodi otpremaju iz:
1) proizvodnog pogona proizvođača u njegovo akcizno skladište;
2) akciznog skladišta proizvođača u njegovo drugo akcizno skladište."
Član 9.
U članu 21. stav 2. menja se i glasi:
"Stavljanjem u promet akciznih proizvoda smatra se:
1) svako otpremanje akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona od strane proizvođača akciznih proizvoda za koje nema akciznu dozvolu, osim otpremanja akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona u carinsko skladište, otvoreno u skladu sa carinskim propisima;
2) svako otpremanje akciznih proizvoda iz akciznog skladišta osim otpremanja u sopstveno drugo akcizno skladište, odnosno u carinsko sladište, otvoreno u skladu sa carinskim propisima;
3) manjak proizvoda u akciznom skladištu, osim manjka koji se može pravdati višom silom;
4) rashod (kalo, rastur, kvar i lom) u akciznom skladištu, iznad količine utvrđene propisom koji donosi Vlada.
Dodaje se stav 3, koji glasi:
"Stavljanjem u promet akciznih proizvoda smatra sei svako otpremanjeakciznihproizvodaiz carinskog skladišta za koje je, u skladu sa članom 19. stav 1. tač. 1) i 4) ovog zakona propisano oslobođenje od plaćanja akcize, ako se ne otpreme van teritorije Republike Srbije, osim otpremanja akciznih proizvoda od strane proizvođača akciznih proizvoda u sopstveni proizvodni pogon radi oplemenjivanja, obrade, dorade ili prerade u skladu sa carinskim propisima."
Član 10.
U članu 30. stav 1. posle reči: "duvanskih prerađevina," dodaju se reči: "uključujući i nesagorevajući duvan, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta,".
Član 11.
Posle glave XIIvTARIFNE OZNAKE, dodaje se glava XIIg ELEKTRIČNA ENERGIJA sa čl. 40z do 40n, koji glase:
"XIIg ELEKTRIČNA ENERGIJA
Član 40z
Izuzetno od odredaba čl. 3, 6, 8, 19, 21, 23, 24, 25, 26. i 30. ovog zakona,oporezivanje akcizom električne energije uređuje se odredbama čl. 40i do 40novog zakona.
Član 40i
Na električnu energiju za krajnju potrošnju (tarifne oznake nomenklature CT 2716 00 00 00)plaća se akciza po stopi od7,5%.
Krajnjom potrošnjom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se isporuka električne energije krajnjim kupcima u Republici Srbiji, uključujući i potrošnju električne energije od strane snabdevača za sopstvene potrebe, obračunata na osnovu očitavanja potrošnje preko mernih uređaja na mestima primopredaje električne energije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.
Član 40j
Obveznik akcize na električnu energiju je lice koje se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, smatra snabdevačemelektričnom energijom.
Član 40k
Osnovicu za obračun akcize na električnu energiju iz člana 40i stav 1. ovog zakona čini cena električne energije u koju se uračunavaju svi troškovi koji su direktno vezani za isporučenu električnu energiju, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.
Član 40l
Snabdevačelektričnom energijom obračunava akcizu na električnu energiju na osnovu izdatih računa, odnosno na osnovu obračuna potrošnje električne energije za sopstvene potrebe, u obračunskom periodu.
Obračunski period je kalednarski mesec u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.
Obaveza obračunavanja akcize nastaje najranijim od sledećih dana, i to danom:
1) očitavanja potrošnje električne energije, na osnovu podataka o merenju isporučene električne energije;
2) utvrđivanja procenjene potrošnje električne energije.
Merenje isporučene električne energije iz stava 3. tačka 1) ovog člana vrši operator prenosnog sistema, odnosno operator distributivnog sistema.
Utvrđivanje procenjene potrošnje električne energije iz stava 3. tačka 2) ovog člana vrši snabdevač električnom energijom na osnovu podataka operatora distributivnog sistema o procenjenim isporučenim mesečnim količinama električne energije krajnjem kupcu prema prosečnoj mesečnoj potrošnji električne energije tog kupca iz odgovarajućeg obračunskog perioda prethodne godine, odnosno prema sporazumno utvrđenoj mesečnoj potrošnji električne energije sanovim krajnjim kupcem.
Snabdevač električnom energijom iz stava 5. ovog člana obavezan je da najmanje jednom šestomesečno sačinikonačan obračun akcize za mesece za koje je akciza utvrđena prema procenjenim, odnosno sporazumno utvrđenimmesečnim količinama električne energije.
Snabdevačelektričnom energijom dužan je da za isporučenu, odnosno procenjenu isporuku električne energije izda račun, odnosno da sačini obračun iz stava 1. ovog člana, u roku od osam dana od dana nastanka obaveze po osnovu akcize.
Račun, odnosno obračun iz stava 7. ovog člana obavezno sadrži podatak o datumu nastanka obaveze po osnovu akcize, osnovici za obračun akcize, stopi akcize i iznosu obračunate akcize.
Član 40lj
Akciza se ne plaća na električnu energiju:
1) koja se isporučuje za:
(1) službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava;
(2) službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
(3) lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica;
(4) lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući i članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
2) čija se isporuka vrši u okviru realizacije međunarodnog ugovora, ako je tim ugovorom predviđeno oslobođenje od plaćanja akcize;
3) koja se koristi za proizvodnju električne energije, odnosno za proizvodnju električne i toplotne energije u kombinovanom procesu proizvodnje (kogeneracija), kao i za sopstvenu potrošnju, odnosno održavanje sposobnosti proizvodnje električne energije proizvođača električne energije;
4) koja se koristi za proizvodnju uglja u rudnicima sa površinskom eksploatacijom uglja (površinski kopovi);
5) koja se koristi za obezbeđivanje sistemskih usluga, balansiranje sistema, obezbeđivanje sigurnog rada prenosnog i distributivnog sistema i za nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.
Oslobođenje iz stava 1. tačka 1) podtač. (1) do (4) ovog člana ostvaruje se pod uslovom reciprociteta, a na osnovu potvrde ministarstva nadležnog za spoljne poslove.
Član 40m
Obveznik akcize dužan je dautvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi kojudostavlja nadležnom poreskom organunajkasnije u roku od 15 danapo isteku obračunskog perioda.
Obveznik akcize dužan je daobračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave iz stava 1. ovog člana.
Član 40n
Bliže uslove, način i postupak obračunavanja i plaćanja akcize na električnu energiju, kao i ostvarivanje oslobođenja propisuje ministar."
Član 12.
Prvo usklađivanje dinarskih iznosa akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta izvršiće se u januaru 2016. godine indeksom potrošačkih cena u 2015. godini.
Član 13.
Proizvođač nesagorevajućeg duvana i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, dužan je na dan stupanja na snagu ovog zakona izvrši popis zatečenih zaliha navedenih proizvoda i da popisne liste dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana izvršenog popisa.
Član 14.
Ovaj zakon stupa na snagu osmogdana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe člana 11. ovog zakona, osim odredbe kojom se uređuje pravni osnov za donošenje podzakonskog akta (član 40n), primenjivaće se za potrošnju električne energije ostvarenu počev od 1. avgusta 2015. godine.
O B R A Z L O Ž E NJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Razlozi za donošenje zakona jesu postizanje ciljeva u domenu politike akciza, kao što su dalja postepena harmonizacija akcizne politike sa propisima Evropske unije u smislu proširenja predmeta oporezivanja akcizom i na električnu energiju. Harmonizacija akcizne politike ispoljava se, pre svega, u daljem usaglašavanju sa sistemom oporezivanja akcizom energenata u Evropskoj uniji sa Direktivom o restruktuiranju osnova Zajednice za oporezivanje energenata i električne energije 2003/96/EZ od 27. oktobra 2003. godine(Council Directive 2003/96/EC of 27 October 2003 restructuring the Community framework for the taxation of energy products and electricity) kojom je propisano da je električna energija jedan od obaveznih predmeta oporezivanja akcizom (član 2. stav 2. Direktive 2003/96/EZ). Ovaj zakon, u delu koji se odnosi na oporezivanje akcizom električne energije, odnosi se na električnu energiju koja se isporučuje krajnjim kupcima a što obuhvata sledeće sektore finalne potrošnje energije, i to: industrija sa energetikom (bez elektroprivrede), građevinarstvo, saobraćaj, javne i komercijalne delatnosti, domaćinstva i poljoprivreda. Saglasno Direktivi 2003/96/EC o restrukturiranju sistema Zajednice za oporezivanje energenata i električne energije, Zakonom je definisano da se akciza ne plaća u određenim slučajevima. U okviru toga akciza se ne plaća na onu električnu energiju koja predstavlja sopstvenu potrošnju električne energije koja je upotrebljena u procesu proizvodnje električne energije, odnosno električne i toplotne energije kao i za obezbeđenje pouzdanog, sigurnog i kvalitetnog funkcionisanja elektroenergetskog sistema. Takođe, prema članu 15. navedene Direktive 2003/96/EZ propisana su oslobođenja od plaćanja akcize na električnu energiju. S tim vezi, prema predloženom zakonskom rešenju, akciza na električnu energiju ne plaća se, između ostalog, na isporuku DKP i međunarodnim organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom, kada se isporuka vrši u okviru realizacije međunarodnog ugovora, ako je tim ugovorom predviđeno oslobođenje od plaćanja akcize; kada se koristi za proizvodnju električne energije, odnosno za proizvodnju električne i toplotne energije u kombinovanom procesu proizvodnje (kogeneracija), kao i za sopstvenu potrošnju, odnosno održavanje sposobnosti proizvodnje električne energije proizvođača električne energije; na električnu energiju koja se koristi za proizvodnju uglja u rudnicima sa površinskom eksploatacijom uglja (površinski kopovi), kao i na električnu energiju koja se koristi za obezbeđivanje sistemskih usluga, balansiranje sistema, obezbeđivanje sigurnog rada prenosnog i distributivnog sistema i za nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.
Prema Energetskom bilansu Republike Srbije za 2013. godinu (zadnja statistički obrađena godina) finalna potrošnja električne energije a na koju bi se odnosila akciza, iznosila je 27609,96 GWh.
Pored toga, donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za realizaciju postignutog sporazuma koji se odnosi na fiskalnu konsolidaciju, a koji predstavlja osnov za sprovođenje sporazuma sa MMF-om, tako da će se ovim zakonom obezbediti, s jedne strane, stabilniji priliv sredstava od akciza u republički budžet, a sa druge strane, ekonomičnija potrošnja električne energije.
Propisivanjem akcize na električnu energiju po stopi od 7,5% na osnovicu koju čini cena električne energije u koju se uračunavaju svi troškovi koji su direktno vezani za isporučenu električnu energiju a u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike,obezbediće godišnje povećanje poreskih prihoda u iznosu od dodatnih RSD 17 mlrd, s tim da se procenjuje da će do kraja 2015. godine prihod iznositi dodatnih RSD 5,4 mlrd.
Takođe, proširenjem predmeta oporezivanja akcizom na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta i na nesagorevajući duvan, može doprineti povećanju prihoda od akciza u republičkom budžetu.
Pored toga, elektronske cigarete se, u odsustvu odgovarajućih propisa, oglašavaju kao "zdraviji" izbor umesto konzumiranja konvencionalnih cigareta, uprkos tome što za sada nije dovoljno poznat uticaj njihovog udisanja na zdravlje potrošača. S druge strane, podaci o uvozu tečnosti za punjenje elektronskih cigareta pokazuju rast. Tako je prema podacima Uprave carina počev od 2013. godine zabeležen značajan rast uvoza navedenog proizvoda.
Očigledno je da se tražnja za ovim proizvodom na domaćem tržištu povećava, a podstaknuta je, između ostalog, i nedovoljno proverenim izjavama o ovom proizvodu kao jeftinijoj i zdravijoj zameni za konvencionalne cigarete. Prosečna maloprodajna cena ovog proizvoda iznosi oko 380 dinara za pakovanje od 10 mililitara tečnosti, pri čemu se oglašava da jedan mililitar zamenjuje 20 cigareta. Dakle, oglasna poruka sugeriše da se po ceni od 380 dinara može kupiti ekvivalent 10 paklica cigareta, odnosno jedna paklica po ceni od 38 dinara.
Uvođenje akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta u predloženom iznosu od 4,00 dinara po mililitru, predstavlja učešće akcize u prosečnoj maloprodajnoj ceni od 10,5%. Relativno mali iznos akcize uz pretpostavku o nastavku dosadašnjeg rasta uvoza ovog proizvoda daje srazmerno skromno povećanje poreskih prihoda što na godišnjem nivou iznosi oko 200 miliona dinara (akciza i PDV). U zavisnosti od dinamike uvoza, uključujući i eventualnu proizvodnju ovih proizvoda u republici, odnosno potrošnje ovog proizvoda, uvođenje akcize na ovaj proizvoda može predstavljati značajan izvor prihoda u budućnosti.
Propisi Evropske unije ne regulišu pitanje postojanja akcize na tečnosti za elektronske cigarete. Naime, saglasno Direktivi Saveta 2008/118/EZ od 16. decembra 2008 o opštem sistemu akciza i o ukidanju Direktive 92/12/EEZ (Council Directive 2008/118/EC of 16 December 2008 concerning the general arrangements for excise duty and repealing Directive 92/12/EEC) propisani su obavezni predmeti oporezivanja akcizom, s tim da saglasno članu 1. stav 3. tačka (a) Direktive Saveta 2008/118/EZ, drugi proizvodi mogu biti predmet oporezivanja akcizom u skladu sa poreskom politikom države članice.
Od zemalja članica EU, akciza na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta propisna je u Italiji 2013. godine, a u Portugalu 2015. godine. U Italiji ona sada iznosi 0,37344 evra po mililitru tečnosti, a u Portugalu 0,6 evra po mililitru tečnosti. Akciza na tečnosti za elektronske cigarete postoji i u Rusiji (0,022 evra po mililitru tečnosti), kao i u nekim neevropskim državama.
Kada je reč o uvođenju akcize na nesagorevajući duvan, odnosno tzv. bezdimni duvan, napominjemo da je ovo nova vrsta duvanske prerađevine koja se po svojim posebnim svojstvima, u skladu sa Direktivom 2014/40/EU o ujednačavanju zakona, podzakonskih propisa i administrativnih pravila zemalja članica koji se odnose na proizvodnju, predstavljanje i prodaju duvanskih i povezanih proizvodaod 3. aprila 2014. godine, svrstava u kategoriju novih duvanskih proizvoda.
Osnovno svojstvo nesagorevajućeg duvana je da ne sagoreva kada se upotrebljava na predviđen način, pa samim tim ne stvara ni dim, i stoga spada u tzv. bezdimne duvanske proizvode (eng. smokeless tobacco product), koji su članom 2. stav 5. navedene direktive definisani kao duvanski proizvodi koji ne sagorevaju i u koje se, između ostalog, svrstavaju i duvan za žvakanje, duvan za šmrkanje i duvan za oralnu upotrebu.
Članom 2. stav 14. Direktive 2014/40/EU, novi duvanski proizvodi (eng. novel tobacco products) defininisani su kao duvanske prerađevine koje: (a) ne spadaju ni u jednu od sledećih kategorija: cigarete, duvan za uvijanje, duvan za lulu, duvan za vodenu lulu, cigare, cigarilosi, duvan za žvakanje, duvan za šmrkanje ili duvan za oralnu upotrebu i (b) koje su puštene na tržište posle 19. maja 2014. godine.
Od zemalja članica EU, nesagorevajući duvan je kao novi duvanski proizvod utvrđen u Italiji, gde je ova vrsta proizvoda puštena na tržište u novembru 2014. godine (naziv: "udišući, nesagorevajući duvanski proizvod, eng. "inhaled, non-combusted, tobacco product") i Portugalu (naziv: "zagrevajući duvanski proizvod", eng. "heated tobacco product"), gde još nema ove vrste proizvoda na tržištu. U svetskim razmerama, nesagorevajući duvan pušten je još i na tržište Japana u kojem je takođe kategorisan kao posebni duvanski proizvod. Na tržištu Republike Srbije, u ovom momentu, nesagorevajući duvan još nije prisutan.
Budući da nesagorevajući duvan ne pripada ni jednoj od kategorija duvanskih proizvoda čije je oporezivanje uređeno Direktivom 2011/64/EU o strukturi i stopama akcize na duvanske prerađevine, zemlje članice EU imaju pravo da oporezivanje novih duvanskih proizvoda urede samostalno. Drugim rečima, osnovica za akcizu kao i njena visina nisu uređeni opštim pravilima EU. Stoga sledi da i Republika Srbija može da samostalno uredi akcizno oporezivanje ovog novog duvanskog proizvoda.
Pravovremeno i primereno uređivanje akciznog oporezivanja nesagorevajućeg duvana ključna je pretpostavka za njegovo uvođenje na tržište Republike Srbije. To bi istovremeno stvorilo i uslove za uvođenje nove generacije duvanskih proizvoda u proizvodni program domaćih fabrika, a time i novih proizvodnih tehnologija. Na taj način bi se podstakla njihova međunarodna konkurentnost i izvozni potencijal, što je neophodna pretpostavka za očuvanje proizvodnih kapaciteta i zaposlenosti.
Ove očekivane pozitivne posledice bile su i razlog za predloženu visinu akcize na nesagorevajući duvan, koja će svakako, po puštanju ovog proizvoda u promet na tržište Republike Srbije, pozitivno uticati i na ukupne akcizne prihode.
Ovim zakonom vrši se i preciziranje pojedinih odredaba zakona u cilju adekvatnije primene istog.
Postizanje planiranih ciljeva moguće je jedino ostvariti izmenama i dopunama zakona.
Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 11.06.2015.