Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O PRETVARANJU PRAVA KORIšćENJA U PRAVO SVOJINE NA GRAđEVINSKOM ZEMLJIšTU UZ NAKNADU: NA ZEMLJIšTU ZA KOJE POSTOJI PODNET ZAHTEV ZA RESTITUCIJU NIJE MOGUćE UMANJITI TRżIšNU VREDNOST VEć SE ONA U CELOSTI ODREđUJE I NAPLAćUJE, A 50 PROCENATA TE VREDNOSTI SE UPLAćUJE U FOND ZA RESTITUCIJU


Jedno od osnovnih načela Nacrta Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu (dalje: Nacrt Zakona), u skladu sa odlukom Ustavnog suda, jeste tržišna vrednost nepokretnosti, kažu u Ministarstvu građevinarstvu, saobraćaja i infrastrukture.

"Načelo o tržišnoj vrednosti nepokretnosti i eksplicitno određenje predlagača da na zemljištu za koje postoji podnet zahtev za restituciju nije moguće umanjiti tržišnu vrednost već se ona u celosti određuje i naplaćuje, a 50 procenata te vrednosti se uplaćuje u Fond za restituciju", naveli su u Ministarstvu.

Mreža za restituciju iznela je primedbu na Nacrt zakona, navodeći da su svi, koji nisu kupili ni platili zemljište u proteklim decenijama, Zakonom o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014), od decembra 2014. godine, privilegovani u odnosu na ostale građane i investitore, domaće i strane, da mogu da grade bez svojine na zemljištu.

Mreža za restituciju je navela da je Ministarstvo popisivalo zemljište koje koriste privredni subjekti koji su danas u postupku privatizacije i stečaja, dok je u javnoj svojini i danas svo građevinsko zemljište koje je prošlo kroz tzv. privatizacije i stečaje i izvršne postupke u poslednjih 25 godina odnosno od 1990. godine.

"Na ovaj način odgovorni u Ministarstvu su izradili netačne analize, a popis je vršen na osnovu pogrešno datog naloga sa ciljem da se izbegne popisivanje najvećeg dela javne svojine, što se vidi iz dopisa - upita, upućenih lokalnim samoupravama", navodi Mreža.

Iz Ministarstva poručuju da je namera predlagača da upravo ovoj kategoriji ne budu uskraćena nikakva prava niti se dovede u pitanje vrednost svojine za koju je podnet zahtev za restituciju.

Izvor: Vebsajt Blic, 10.06.2015.