U SRBIJI OSIGURANO TEK 10 ODSTO OBRADIVIH POVRŠINA

Iako zbog čestih vremenskih nepogoda, koje su poslednjih godina u nekim krajevima uništile gotovo kompletan rod u voćnjacima i prepolovile prinose na njivama i proizvođači imaju ogromne štete, malo je onih koji se odlučuju da osiguraju useve i plodove. Čak ni to što država vraća 40 posto od uloženih para u osiguranje useva i plodova nije dovoljan motiv za zaključivanje osiguranja....

Svega 10 posto svih obradivih površina u Srbiji je osigurano što je daleko od razvijenih zemalja. Učestale promene vremena i česte nepogode poslednjih godina koje prouzrokuju velike štete na usevima i plodovima, razlog su što se sve više razmišlja kako proizvodnju učiniti sigurnijom i kako zaštiti useve i plodove.

Miodrag Petričević je voćar i redovno osigurava plodove.

- Stariji ljudi više osiguravaju, ovi mlađi slabije, novopečeni voćari ne razmišljaju o osiguranju, nisu imali prilike da se sretnu sa gradom i verovatno zbog cele te finansijske situacije misle da to puno košta, ali najskuplje je da se ne osigura - kaže Petričević.

Borko Čejić se bavi ratarstvom, i manje povrtarijom koju plasira na pijaci. Na pitanje da li osigurava useve kaže ne jer je skupo i male su subvencije. Od danas do sutra ne zna se ni kakva će cena da bude ni kod kukuruza ni suncokreta. Neko govori da će suncokret da bude 20 do 25 dinara, ne znamo, na otvorenom nebu smo, kaže Borko.

A u osiguravajućim kućama kažu da upravo to što je proizvodnja neizvesna treba da bude motiv da se osiguraju usevi. Uloženi novac u osiguranje u uslovima štete višestruko se vraća i mnogo se time dobija.

Pre svega sigurnost, štite svoju investiciju, dobijaju osiguranu sumu ako dođe do štete, samim tim mirno spavaju i ne moraju da gledaju u nebo da li će pasti grad, da li će biti požara ili će se nešto desiti na njihovom usevu ili plodu, kaže Saša Nestorov koji radi u osiguravajućoj kući.

Sigurnost poljoprivredne proizvodnje tema je i u lokalnim samoupravama, poput Plandišta, gde traže načine da pomognu proizvođačima u osiguranju.

"To je jako bitno jer se mi u Plandištu dosta bavimo poljoprivredom. Imamo 13,5 hiljada hektara zemlje koja se licitira svake godine i jako malo ljudi koji osiguravaju svoje useve. Važno je i što je država stala na noge i počela da se bavi osiguranjem i pomaže poljoprivrednicima", ističe Jovan Repac, predsednik opštine Plandište.

U svakom slučaju, priroda diktira promenu navika i ponašanja tako da, kako kažu u osiguravajućim kućama, ima sve više onih koji se interesuje za uslove osiguranja.