NACRT ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: Akademska zajednica traži da se u Nacrt zakona unesu odredbe o rangiranju fakulteta i studijskih programa, definisanju modela finansiranja, uvođenju kategorija istraživačkih univerziteta

Nacrt zakona o visokom obrazovanju moraće na popravku i doradu pre nego što uđe u skupštinsku proceduru, prema ocenama akademske zajednice, izrečenim na javnoj raspravi o nacrtu zakonskog rešenja, koja je trajala satima u Rektoratu Univerziteta u Beogradu.

"Promene zakona su kozmetičke", čvrst je stav pojedinih univerzitetskih profesora o Nacrtu zakona uprkos tome što je prof. dr Vesna Mandić, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje, novine koje donosi nacrt navodila punih sat vremena. I to u "sažetom" izlaganju, kako je rekao akademik Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu. Profesorka Mandić i akademik Bumbaširević bili su deo tima zaduženog za izradu Nacrta zakona.

Zašto krovnim aktom kojim se uređuje visoko školstvo nije predviđeno uvođenje rangiranja fakulteta i studijskih programa, pitao je prof. dr Ivan Gržetić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu.

– Rangiramo studente za upis, važna nam je pozicija naših univerziteta na, recimo, Šangajskoj listi, a nemamo našu rang-listu fakulteta i studijskih programa – primećuje Gržetić.

Naglasio je i da bi valjalo asistentima na fakultetima omogućiti da rade četiri, plus četiri godine produženja ugovora, jer bi se tako uklopili sa predviđenih najviše osam godina da doktoriraju. Time bi se, ukazao je, sprečilo da asistenti ostanu bez posla, a da disertaciju nisu obranili, jer sada se angažuju na tri, plus tri dodatne godine, a za to vreme ne bave se samo svojim doktoratom nego rade i u nastavi.

Zakonodavci su u vidu kratke replike predočili da će finansiranje visokog obrazovanje biti uređeno posebnim propisom, a da će deo toga biti i rangiranje fakulteta.

– Ostalo je da se definiše ono što je glavno, nemamo model finansiranja, a reforme se ne mogu sprovoditi bez pokrića. U predloženom nacrtu ne vidim velike razlike, nego kozmetičke izmene koje ne daju odgovor na pitanje odakle pare i ko će da ih da – procenjuje prof. dr Branko Kovačević, predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu.

Akademik Dušan Teodorović, predsednik Odbora SANU za visoko obrazovanje, smatra da sve treba da se doradi. Nacrt ne unosi nikakve novine u visokom obrazovanju, kako je rekao, i njime se šalje nedvosmislena poruka da će srpski univerziteti ostati organizovani potpuno drugačije od načina na koji su organizovani univerziteti u razvijenijim zemljama sveta.

Među opaskama prof. dr Miodraga Popovića, generalnog sekretara Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, bila je i da zakon predviđa povećanu ulogu naučnoistraživačkog rada i inovacija, ali ne pominje uvođenje kategorije istraživačkih univerziteta. On smatra i da je mandat dekanima od četiri godine bez ograničenja prava da budu ponovo izabrani – previše, i da bi mandate trebalo ograničiti na maksimum dva uzastopna.

Predstavnici predlagača zakona, među kojima je bio i Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nekoliko puta su ponovili da su sve sugestije dobrodošle, da će biti analizirane i, ukoliko je moguće, ugrađene u nacrt pre nego što se nađe na dnevnom redu Narodne skupštine.

Predstavnici studenata pohvalili su propisanih minimum 48 ESPB bodova koje bi student trebalo da ostvari kako bi u narednoj školskoj godini imao pravo da bude na budžetu, kako nalaže Nacrt zakona. I odmah zatim, tražili da se razjasni da li je 48 bodova dovoljno za budžetiranje u bilo kojoj godini studija. Pitali su i kako da utiču na kvalitet nastavnog procesa, studentski standard i studentska pitanja ako nemaju pravo glasa, kao što nacrt predviđa. Ustanovili su da se zakon nije dovoljno bavio neusklađenošću akademskih studija i tržišta rada, nije predvideo praksu za studente niti uvođenje, na primer, saveta poslodavaca, koji bi doprineo usklađivanju studijskih programa sa potrebama privrede. Ovaj predlog zakonopisci su ocenili dobrim.

Studenti sa hendikepom ukazali su da se afirmativne mere pominju nekoliko puta, a nigde nije definisano šta su afirmativne mere.