NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA: Za Advokatsku komoru Srbije neprihvatljive izmene sačinjene od strane RGZ-a

Advokatska komora Srbije uputila je dopis Vladi Republike Srbije povodom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je pripremio Republički geodetski zavod.

Poštovana predsednice Vlade Republike Srbije,

Polazeći od ustavnih ovlašćenja Vlade Republike Srbije iz člana 123. Ustava RS, ovim putem ukazujemo na sledeće:

- - Odlukom Vlade RS 05 br. 02-32-88/2021-1 od 28.04.2021. formirana je Radna grupa za pripremu teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Vlada RS je donela odluku o formiranju ove radne grupe nakon više održanih sastanaka povodom ukazivanja Advokatske komore Srbije na probleme u radu Republičkog geodetskog zavoda (u daljem tekstu: RGZ) i zahteva za sprovođenje nadzora nad radom RGZ;

- prvi konstitutivni sastanak Radne grupe održan je tek 10.09.2021. (po proteku više od 4 meseca);

- u skladu sa zaključkom sa ovog konstitutivnog sastanka i u ostavljenom roku Advokatska komora Srbije je dostavila primedbe na Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova;

- kako nije bilo informacija o nastavku rada Radne grupe, Advokatska komora Srbije je uputila dopis Koordinatoru sa upitom nastavku rada koja je obavestila ovu Komoru da će sastanak biti organizovan u najkraćem mogućem roku;

- dana14.12.2021. u 14:31 sati na elektronske adrese članova Radne grupe dostavljen je predlog izmena i dopuna Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova koji je sačinio RGZ;

- - istog dana u večernjim satima predsednik Advokatske komore Srbije je obavešten iz relevantnih izvora da je planirano da se navedeni tekst tog predloga dostavi Vladi RS na razmatranje i usvajanje radi upućivanja u skupštinsku proceduru, do čega nije došlo;

- drugi sastanak Radne grupe je održan dana 23.12.2021. na kome su predstavnici Advokatske komore Srbije u Radnoj grupi izneli primedbe na predložene izmene i predloge za izmene ovog Zakona predložene od strane RGZ.

Dana 06.04.2023. Advokatskoj komori Srbije je dostavljen nov Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, sa obrazloženjem o razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku, kao i obrazloženjem potrebe za donošenje istog. Nacrt i obrazloženje razloga donošenja predloženi su od strane Republičkog geodetskog zavoda.

Pre svega, Advokatska komora Srbije ukazuje da nisu ispunjeni uslovi iz člana 167. stav 2 Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije za donošenje zakona po hitnoj proceduri, jer ovim zakonom se ne uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogli da se predvide, niti bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza. RGZ u razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku navodi uvođenje novih zakonskih rešenja kojima se otklanjaju problemi uočeni u dosadašnjoj primeni zakona koji će ubrzati proceduru upisa u katastar nepokretnosti. Na ovaj način RGZ pokušava da onemogući rad Radne grupe za pripremu teksta izmena i dopuna Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i sprovođenje redovne procedure za donošenje zakona i eventualno ishoduje donošenje ovakvog zakona koji je neprihvatljiv i za građane i za advokaturu i kojim se ugrožavaju Ustavom RS i međunarodnim konvencijama zajemčena ljudska prava. Cilj predloženih izmena je prikrivanje suštinskog problema da RGZ ne funkcioniše, da su evidencije stvarnih prava na nepokretnostima sporne, da je pristup državnom organu onemogućen i odgovornost za probleme prebaci na građane, obveznike dostave i advokaturu, a RGZ abolira od odgovornosti za vođenje javnih evidencija.

U razlozima donošenja Republički geodetski zavod je pošao od ustavnog osnova za donošenje zakona, od odredbe člana 97 stav 1 tačka 7. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija štiti sve oblike svojine odnosno katastar kreće od zaštite imovine i svojinskih odnosa, što prema mišljenju AKS, ne sledi u daljem predlogu izmena prema nacrtu.

Kako prema članu 97, stav 1 tačka 7. Ustava Republike Srbije, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, Advokatska komora Srbije smatra i predlaže da u radu na donošenju ovog zakona mora učestvovati i Ministarstvo pravde, jer je priprema zakona kojima se uređuje pravo svojine i druga stvarna prava i obligacioni odnosi, kao i njihova zaštita u isključivoj nadležnosti Ministarstva pravde, shodno odredbi člana 10. Zakona o ministarstvima.

AKS napominje da je Republički geodetski zavod državni organ koji vodi evidenciju nepokretnosti i sprovodi upis prava na nepokretnostima i vodovima, a pokušava da se ovim predlogom zakona urede i pitanja koja u nisu u nadležnosti RGZ i koja zadiru u svojinska i druga stvarna prava i njihovu zaštitu.

Među razlozima za donošenje zakona, Republički geodetski zavod obrazlaže da želi da otkloni određene nedostatke uočene u praksi, zatim da želi da ubrza postupak upisa u katastar nepokretnosti, da poveća efikasnost i ažurnost katastra nepokretnosti u cilju veće pravne sigurnosti, uz poštovanje načela pouzdanja. Već nakon ovih veoma važnih načela, koje u najvećoj meri u praksi izostaju, Republički geodetski zavod brzo prelazi na tehnička pitanja, o postojanju održivog sistema, o cenama nepokretnosti, i svim ostalim tehničkim elementima koji mogu da pomognu, ali nisu presudni kod upisa stvarnih prava. Posebno je zabrinjavajući poslednji pasus na prvoj strani razloga donošenja, koji vezuje upise po službenoj dužnosti, po sili zakona, ali u skladu sa posebnim zakonima, a sve bez donošenja rešenja o upisu i bez utvrđivanja uslova za upisu katastar, vezano za interes stranke, zaštitu javnog interesa, a u skladu sa nedefinisanim programima, koje bi Zavod odnosno Republički geodetski zavod donosio uz saglasnost Vlade. Ovakav razlog za donošenje zakona je potpuno nerazumljiv, netransparentan i podrazumeva programe i posebne propise koji u trenutku eventualne izmene zakona nisu poznati kao ni njihov cilj.

Što se tiče samih predloga izmena u članu 1 nacrta predviđena je izmena da se list nepokretnosti" zamenjuje "izvodom iz baze podataka katastra nepokretnosti". Na ovom mestu podsećamo da ni sam list nepokretnosti do kraja nije normativno uređen, da sadržina i izgled lista nepokretnosti su do dana današnjeg ostali proizvoljni, da katastar nepokretnosti ne razlikuje prava i terete te radi ilustracije samo navodimo da pravo službenosti prolaza pravilno upisuje u list tereta za poslužno dobro, dok pravo službenosti u korist povlasnog dobra upisuje takođe u list tereta a da to niko od službenika postupajućeg katastra a naročito načelnici ne shvataju, zbog čega advokatura zbog ukazuje na ovaj problem i insistiramo na pravilnom upisu. Ovo je samo radi ilustracije da zamena naziva ne znači i poboljšanje kvaliteta podataka koji se upisuju u list nepokretnosti odnosno prava i tereta kojima je tu mesto.

U članu 5 je sadržano upravo ono što je potpuno nejasno iz razloga donošenja zakona i što predlagač vezuje za posebne propise i posebne programe uz saglasnost Vlade. U daljim izmenama kroz član 6 Republički geodetski zavod insistira na čistim identifikacionim podacima, gde ponovo stvarna prava nisu ni spomenuta.

U predloženim izmenama Republički geodetski zavod uvodi sertifikate za pristupanje eŠalteru što je potpuno nerazumljivo, jer su do sada postojali ugovori koji su regulisali ugovorni odnos advokata sa Republičkim geodetskim zavodom, dok za sertifikat je potrebno da korisnik ispuni određene uslove koji će biti tek propisani podzakonskim aktom i limitirano je trajanje sertifikata na dve godine. Advokatura je profesija koja bi trebala da bude izuzeta iz izdavanja sertifikata, jer katastar nema pravo da preispituje ispunjenost uslova bilo advokata jer postoje propisi koji advokatima omogućavaju pristupe i dobijanje informacije od svih državnih organa, pa tako i od katastra nepokretnosti, prema članu 36. Zakona o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US). Nejasno je odakle crpi ovlašćenje Republički geodetski zavod za izdavanje bilo kog sertifikata, jer ne predstavlja obrazovnu instituciju koja je licencirana za izdavanje takve vrste sertifikata. S obzirom da pratimo sve predloge RGZ koji su do sada bili u opticaju možemo da posumnjamo da Republički geodetski zavod želi da uključi u profesionalne korisnike i agencije za promet nepokretnosti čemu se izričito protivimo.

U članu 13 nacrta Republički geodetski zavod predlaže brisanje naziva člana i sam član 55. Član 55 postojećeg pozitivnog propisa predviđa odgovornost državnih službenika koji rukovode službom kao i sankciju u vidu novčane kazne od 10.000,00 do 50.000,00 dinara ukoliko o zahtevu za upis koji može da se po prvenstvu odnosno redosledu rešava, ne odluči u roku koji je propisan zakonom (član 36 Zakona). Oštro se protivimo ukidanju člana 55. jer je to jedina brana od neodgovornog i neažurnog rada Republičkog geodetskog zavoda. Advokatska komora Srbije je na sastanku Radne grupe već dala predlog, da pored prekršajne odgovornosti službenika predlažemo da se normira i odgovornost države za pogrešne upise. Ovakve odredbe o odgovornosti države postoje u uporedno pravnim sistemima, a RGZ nasuprot tome čak predlaže ukidanje prekršajne odgovornosti službenika katastra. Advokatura smatra da je nužno propisati objektivnu odgovornost Republike Srbije za štetu prouzrokovanu propustima u vođenju evidencije katastra nepokretnosti. Ukazujemo Vladi Republike Srbije da ovo nije prvi put da Republički geodetski zavod ne dostavlja predloge Advokatskoj komori Srbije, te da i pored više poziva da se nastavi rad na izmenama i dopunama zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, Vlada Republike Srbije nije uputila Radnoj grupi ni jedan poziv od održanog sastanka dana 23.12.2021.

Nakon sagledavanja predloženih izmena, slobodni smo da ukažemo da je ovaj tekst neprihvatljiv i za građane i advokaturu, a predloženim rešenjima se ugrožavaju Ustavom RS i međunarodnim konvencijama zajemčena ljudska prava: zabrana diskriminacije (član 21. Ustava RS), pravo na pravično suđenje (član 32. Ustava RS), pravo na jednaku pravnu zaštitu i na pravno sredstvo (član 36. Ustava RS), pravo na imovinu (član 58. Ustava RS) i pravo na pravnu pomoć koju pruža advokatura kao samostalna i nezavisna služba i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave (član 67. Ustava RS).

Pored napred navedenog ukazujemo, da je u Republici Srbiji uspostavljena pogrešna praksa u postupku usvajanja propisa. Naime, resorno ministarstvo ili Vlada RS formira radnu grupu radi pripreme teksta nacrta izmena određenog propisa, Radna grupa pripremi tekst, ali taj tekst bude najčešće izmenjen bez znanja ili saglasnosti radne grupe, a javna diskusija bude sprovedena u izuzetno kratkim rokovima najčešće elektronskim putem (ako uopšte i bude sprovedena). U ovom slučaju, Radna grupa je potpuno isključena iz pripreme teksta ovog predloga, a nacrt zakona se pokušava usvojiti i bez javne diskusije po hitnom postupku.

Ovakvo postupanje u konkretnom slučaju kada su u pitanju izmene Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, ali i izmene i drugih sistemskih zakona, stvara ozbiljnu zabrinutost kako u advokaturi, tako i u stručnoj javnosti.

Ovim obraćanjem želimo da ukažemo na probleme u postupku usvajanja propisa i posledice koje ovakvo postupanje može da proizvede kako za građane Srbije, tako i za proces pridruživanja RS Evropskoj uniji.

Pozivamo Vas da u skladu sa ustavnim položajem i ovlašćenjima Predsednika Vlade Republike Srbije, reagujete i preduzmete mere iz svoje nadležnosti i sprečite donošenje ovog zakona po hitnom postupku pre okončanja rada Radne grupe Vlade Republike Srbije za pripremu teksta izmena i dopuna Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i sprovođenja javne rasprave stručne i opšte javnosti. Svako drugo postupanje obesmišljava imenovanje radnih grupa i napore stručne javnosti da svoje primedbe i predloge raspravi kako na radnoj grupi, tako i u javnoj raspravi.

Izvor: Vebsajt Advokatske komore Srbije, 07.04.2023.
Naslov: Redakcija