PROBLEM KREDITIRANJA PREDUZETNIČKIH RADNJI: Paušalci i povremeno zaposleni nedovoljno vidljivi za banke koje se teško odlučuju da ih dugoročno finansiraju
U Srbiji ima oko 250.000 preduzetničkih radnji. Toj kategoriji pripadaju taksisti, advokati, zubari. Ukoliko ne ostvaruju godišnji promet veći od osam miliona dinara, plaćaju takozvani paušalni porez. To ima dobre ali i loše strane. Jedna od njih je da prilikom zahteva za kreditiranje banke takve klijente svrstavaju u rizičnije, pa su im i krediti teže dostupni.
Saša Klausa je kao taksista prešao milione kilometara i granice mnogih država. Granicu kod banke koja bi mu odobrila kredit kao paušalac nikada nije mogao da pređe.
"Naša poreska osnovica, kao neko ko se bave taksijem, je negde oko 23.000 dinara. Nažalost, sa tim mesečnim primanjima na koje smo prijavljeni svaka banka nažalost odbija da nam da kredite i samim tim i napredak u poslu je nemoguć jer je prosečno taksi vozilo u Beogradu staro oko 15 godina", kaže samostalni prevoznik Saša Klausa.
Banke tvrde da ipak odobravaju kredite za paušalce, uglavnom advokatima i zubarima, u zavisnosti od toga da li se porez plaća paušalno, samooporezivanjem, odnosno da li klijent sebi uplaćuje zaradu.
"Kada su u pitanju samooporezivanje i isplata zarade, potpuno je isti način utvrđivanja kreditne sposobnosti klijenta kao kod zaposlenih. A kada je u pitanju paušalno oporezivanje, samo je potrebno da klijent banci donese na uvid akontaciono rešenje za uplaćene doprinose i u stvari osnovica za oporezivanje predstavlja mesečno primanje klijenta", rekla je Tanja Radojčić iz jedne od banaka.
Neke banke imaju kriterijum da paušalcima daju kredit do 20 odsto visine godišnje zarade. Kažu da će uz pomoć socijalnog preduzetništva i taj problem biti rešen.
"U skorom periodu očekuje se potpisivanje ugovora o saradnji Kredi Agrikol banke sa jednom od vodećih međunarodnih institucija za mikrofinansiranje i u tom slučaju će sredstva biti dostupnija i proces će lakše ići i povoljnije po paušalce", ističe Sanja Švolja iz Kredi agrikol banke.
Stručnjaci se slažu da paušalci i povremeno zaposleni još nisu dovoljno vidljivi za banke koje se teško odlučuju da ih dugoročno finansiraju.
"Teško je samo na osnovu podataka o prometu i teško je obezbediti uvid o toj recimo samostalnoj radnji, zubarskoj radnji i ostalo. Poreska osnova nije dovoljno pouzdana i ne zna se koliko dugo takva radnja, organizacija ili fizičko lice koje je samozaposleno može da opstane", kaže dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić.
Paušalci su i lošiji u otplati kredita od zaposlenih u javnom, finansijskom ili sektoru koji pripada sistemu PDV-a. Dok je nivo kašnjenja u otplati fizičkih lica 4,4 odsto, kod preduzetnika i paušalaca on je dvostruko veći.
Izvor: Vebsajt RTS, Dragan Stojev, 09.04.2018.Naslov: Redakcija