Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O PRESAĐIVANJU LJUDSKIH ORGANA: Predviđeno uvođenje pretpostavljene saglasnosti, po kojoj su svi građani Srbije potencijalni donori, ukoliko to izričito ne odbiju


Nacrt zakona o presađivanju ljudskih organa je pripremljen i u prvoj polovini ove godine biće upućen Vladi Republike Srbije na usvajanje. Novi propis podrazumeva uvođenje pretpostavljene saglasnosti, po kojoj su svi građani Srbije potencijalni donori, ukoliko to izričito ne odbiju. Ipak, i dalje će se tražiti odobrenje porodice da se organi njihovih najmilijih, koji se nađu u stanju moždane smrti, mogu iskoristiti za transplantacije i produžavanje života onima kojima je to jedini lek.

Mladen Todić, predsednik Udruženja transplantiranih pacijenata i onih koji čekaju na ovu intervenciju "Zajedno za novi život", naglašava da oni podržavaju usvajanje novog zakona jer je to način da se dođe do većeg broja donora, obavljenih presađivanja organa, a samim tim i boljeg kvaliteta života pacijenata.

Mislimo da će doći i do povećanja svesti ljudi o ovoj važnoj oblasti. Naravno, sigurno je da će se jedan broj građana pobuniti i da će biti protiv zbog određenog nepoverenja koje imaju prema zdravstvu i transplantacijama. Zato je bitno da lekari i pacijenti stalno govore o ovoj važnoj temi kako bi se razbijale predrasude. Mi to radimo na tribinama širom Srbije – istakao je Todić.

U toku 2017. godine u Srbiji je bilo 40 preminulih donora, urađene su 92 transplantacije, od toga 62 bubrega, 23 jetre i sedam srca.

U toku januara i februara 2018. godine zabeleženo je sedam donora i obavljeno je 16 transplantacija (devet bubrega, pet jetri i dva srca).

Ipak, na transplantaciju i dalje čeka veliki broj ljudi. Za 600–700 pacijenata neophodna je transplantacija bubrega, za više od sto bolesnika presađivanje jetre, a za oko 50 srce. Očekuje se da se uskoro da se razviju i programi transplantacije pankreasa i pluća. Pukovnik profesor dr Đoko Maksić, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije, kaže da je najveći problem u ovoj oblasti nedostatak donora jer se u Srbiji trenutno beleži šest donora na milion stanovnika, za razliku od zemalja bivše SFRJ koje su stalne članice organizacije "Evrotransplant" i koje imaju od 25 do 30 u Sloveniji, a u Hrvatskoj broj je veći od 40.

Zbog toga kod njih postoje mnogo veće šanse da građani po gubitku funkcija određenih vitalnih organa u najoptimalnijem vremenu dobiju novi organ i učine kvalitetnijim svoj život. Sigurno će novi zakon o pretpostavljenoj saglasnosti doprineti da imamo više transplantacija jer će zakonska regulativa napraviti pomak. Tome bi doprinela i jedna ozbiljna državna strategija koja će jasno definisati institucije koje se bave transplantacijom i kadrove, ali i izbudžetirati sredstva za program transplantacije što je neophodno kako bismo vrlo brzo došli do 10 donora na milion stanovnika i pridružili se aktivno kolegama u "Evrotransplantu". Tako bismo ubrzali program transplantacije, a sve za dobrobit pacijenata. Sigurno je da transplantacione lekare u Srbiji čeka dosta posla – dodao je dr Maksić.

Od svih bivših jugoslovenskih republika, Hrvatska se u ovoj oblasti najbolje snašla jer je zajedno sa Španijom lider po broju donora i obavljenih intervencija u odnosu na broj stanovnika.

Profesor dr Nikolina Bašić Jukić, iz Kliničko-bolničkog centra Zagreb, napominje da su prvi u svetu po razvoju transplantacijske medicine i da su dostigli vrh u toj oblasti zdravstva. Članstvo u "Evrotransplantu" je samo jedna od komponenti uspeha, smatra ona, jer svaka zemlja mora da reši sama problem s nedostatkom donora.

Srbija, da bi ušla u punopravno članstvo, na tome mora da poradi. Svako mora da se zapita šta bi bilo da njemu ili članu njegove porodice zatreba organ. Nažalost, previše organa propada jer ljudi umiru, a ne ponudi se mogućnost da se oni iskoriste za transplantacije i preživljavanje drugih pacijenata. Od jednog donora mnogo osoba može da nastavi da živi. Važna je dobra unutrašnja organizacija transplantacionog programa. To podrazumeva postojanje nacionalnog i bolničkih koordinatora za ovu oblast, finansijsku stimulaciju ljudima koji to rade da bi se motivisali. U Hrvatskoj su sve bolnice donorske. Jedna od najuspešnijih je, recimo, u Varaždinu, u kojoj se godišnje pojavi 20 donora. Lovorike ne može da nosi jedan lekar već tim jer u jednom presađivanju organa učestvuje oko sto ljudi – pojasnila je dr Bašić Jukić.

Transplantaciona medicina je najkompleksnija, podseća profesor dr Mihajlo Arnold, iz Univerzitetskog kliničkog centra Ljubljana.

– Slovenija ima samo dva miliona stanovnika i ova oblast medicine je kod nas skoncentrisana u jednom centru. To je unikatno u svetu jer se svi pacijenti iz države prate na jednom mestu – dodaje dr Arnold.

Prva uspešna transplantacija u bivšoj Jugoslaviji obavljena je u Rijeci 1972. godine, a u Beogradu godinu dana kasnije u Kliničkom centru Srbije.

Izvor: Vebsajt Politike, Danijela Davidov- Kesar, 09.04.2018.
Naslov: Redakcija