Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: ZAHTEV ZA REPROGRAM PORESKOG DUGA PODNOSI SE DO 4. JULA 2016. GODINE. PRAVNA LICA I PREDUZETNICI SA PORESKIM DUGOVANJIMA DO DVA MILIONA DINARA MOćI ćE DA IH OTPLATE NA RATE U ROKU OD PET GODINA, UZ MOGUćNOST OTPISA KAMATE REDOVNIM IZMIRIVANJEM OBAVEZA. KOD FIZIčKIH LICA OLAKšICE SE ODNOSE NA POREZ NA DOHODAK GRAđANA, POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA, POREZ NA POKLON I NASLEđE, POREZ NA IZDAVANJE NEKRETNINA U ZAKUP KAO I ONAJ ZA IZNAJMLJIVANJE POKRETNIH STVARI VEćE VREDNOSTI, POREZ NA IMOVINU


Ponuda za otpis kamate uz otplatu glavnice duga na rate, važi za sve poreske dužnike. Oni koji duguju do dva miliona dinara treba do 4. jula 2016. godine da podnesu zahtev za reprogram, predviđeno je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015). Jedino se za porez na imovinu zahtevi predaju u opštinskim upravama prihoda, a svi ostali u filijalama Poreske uprave.

Sa lokalnim poreznicima sporazum je prvo sklopilo 350 Beograđana. Na primer, penzionerka Marija bi na taj način mogla da se reši 18.000 dinara duga za kamatu.

Vlasnici stanova i firmi u Beogradu za porez na imovinu gradskoj kasi duguju više od 11 milijardi dinara. Veći deo tog duga napravili su građani, ako bi iskoristili ponudu da glavnicu vrate na 30 do 60 rata, grad bi im otpisao više od dve i po milijarde dinara kamate.

"Najveći broj dužnika ima do 200.000 dinara, što je dobra varijanta s obzirom na to da je zakonodavac propisao da se do iznosa duga do 200.000 bez kamata, koji je kao takav evidentiran u poreskoj evidenciji, ne traži sredstvo obezbeđenja naplate", kaže Slavica Gvozdić iz Uprave prihoda grada Beograd.

Oni čiji je dug veći od dva miliona dinara zahtev mogu da podnesu i posle 4. jula, a otpisuje im se polovina kamate.

U ostalim gradovima dugovi su znatno niži.

"Dvadeseteak hiljada poreskih obveznika bi moglo da se pojavi kao potencijalni podnosioci zahteva za reprogram, a dugovi su negde između 400 i 500 miliona dinara", navodi Nina Ilić iz Uprava prihoda Niša.

Sanja Stanojević iz Uprave prihoda Kragujevca očekuje da će građani svoje zaostale obaveze redovno izmirivati po dobijanju rešenja o dugovanom porezu, čime bi se povećao za sada neznatan procenat naplate.

Iako poslednjih godina naplata poreza na imovinu raste, pre svega zbog evidentiranja onih koji poresku obavezu ranije nisu imali, veća je i disciplina u plaćanju. Ipak, spisak dužnika je dug, najčešće zbog starih dugova koji se sa svakom uplatom prvi namiruju.

Listu dužnika predvodi preduzetnik- hotelijer iz centralne zone Beograda, koji za porez na imovinu duguje čak 19 miliona dinara. On ipak neće moći da računa ni na otpis kamata ni na rate jer je njegov slučaj pred sudom.

Sredinom 2015. godine lokalni poreznici počeli su prinudnu naplatu prodajom nekretnina, a do sada je na taj način bez imovine ostalo troje vlasnika.

Izvor: Vebsajt RTS, Olivera Petrović Stojančić, 10.04.2016.
Naslov: Redakcija