ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU: NALED predlaže da se izmenom Zakona propiše obaveza svih korisnika javnih sredstava da omoguće elektronski obračun i naplatu svih neporeskih dažbina preko portala eUprave ili portala ePlati. Na taj način će se uspostaviti ažurni popis svih neporeskih nameta republičkih, lokalnih, pokrajinskih, javnih (komunalnih) preduzeća, javnih agencija, sa odgovarajućim iznosima, odnosno formulama za obračun i ostalim kriterijumima u vezi sa konkretnom dažbinom, što će omogućiti da se privreda i građani upoznaju sa svim elementima neporeske dažbine pre podnošenja zahteva

U prethodnoj deceniji osnovni problem koji je isticala privreda se ogledao u nedovoljnoj transparentnosti i predvidivosti neporeskih dažbina, pre svega taksi i naknada koje naplaćuju republički, pokrajinski i lokalni organi i javnih preduzeća. Tokom 2020. godine, urađena je analiza koje je pokazala da se na republičkom nivou naplaćuje preko 1.200 neporeskih dažbina koje su propisane u oko 500 različitih zakona i podzakonskih akata, dok na lokalnom nivou postoji oko 400 odluka kojima su uvedene neporeske dažbine.

Značajniji korak napred u regulisanju neporeskih dažbina učinjen je tokom 2018. godine, izradom i usvajanjem Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018, 49/2019, 86/2019 - usklađeni din. izn., 156/2020 - usklađeni din. izn., 15/2021 - dop. usklađenih din. izn., 15/2023 - usklađeni din. izn., 92/2023 i 120/2023 - usklađeni din. izn.). Međutim, time je rešen samo deo problema, s obzirom da je oblast koja se odnosi na takse i ostale parafiskalne namete ostala neuređena, posebno imajući u vidu da u strukturi neporeskih prihoda takse imaju dominantno učešće od čak 75%.

Pored toga, sama metodologija i način utvrđivanja troškova pružanja javne usluge (Pravilnik iz 2013. godine) ne daje dovoljno precizne parametre za utvrđivanje cene određene javne usluge. Posledica ove neuređenosti je da visina takse u najvećem broju slučajeva nije adekvatno odmerena.

Dodatno, naplata neporeskih dažbina od strane javne uprave ne daje mogućnost provere da li su izvršene potrebne uplate za određeni zahtev ili predmet, pa se zbog toga građanima i privredi nameće obaveza pribavljanja dokaza o plaćanju te takse ili naknade, suprotno članovima 9. i 103. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US). Time se dodatno destimuliše plaćanje putem elektronskog i mobilnog bankarstva, s obzirom da se i u ovim slučajevima mora dostaviti dokaz o uplati overen pečatom banke.

Broj i netransparentnost neporeskih dažbina i nemogućnost elektronskog plaćanja, osim što šteti privredi i građanima, ima za posledicu i nemogućnost kontrole naplate i otvara prostor za česte zloupotrebe (npr. dopisivanje nula na uplatnicama) što dovodi i do smanjenja javnih prihoda.

Koraci ka rešavanju ovog problema načinjeni su 2018. godine, usvajanjem Zakona o naknadama, a tokom 2021. godine uveden je sistem ePlati za takse u vezi sa postupcima koje sprovodi MUP. Od 2022. godine ovaj sistem se koristi i prilikom plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava kod kupovine polovnih motornih vozila. Međutim, za ostalih više od 1.000 neporeskih nameta, problem nije rešen.

NALED u Sivoj knjizi 16 predlaže da se izmenom Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 - dr. zakon i 92/2023) propiše obaveza svih korisnika javnih sredstava da omoguće elektronski obračun i naplatu svih neporeskih dažbina preko portala eUprave ili portala ePlati. Na taj način će se uspostaviti ažurni popis (registar) svih neporeskih nameta republičkih, lokalnih, pokrajinskih, javnih (komunalnih) preduzeća, javnih agencija, sa odgovarajućim iznosima, odnosno formulama za obračun i ostalim kriterijumima u vezi sa konkretnom dažbinom, što će omogućiti da se privreda i građani upoznaju sa svim elementima neporeske dažbine pre podnošenja zahteva.

Dodatno, predlažu i da se izmeni Pravilnik o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 36/2018, 44/2018 - dr. zakon, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 151/2020, 19/2021, 10/2022, 144/2022, 25/2023, 83/2023 i 118/2023), kako bi se omogućilo otvaranje novih podračuna po svakom pružaocu usluge, preko koga će se jednom platnom transakcijom i na jedan uplatni račun platiti više taksi i naknada za istu proceduru ili postupak. Istovremeno, omogućavanjem bezgotovinskog plaćanja u svim postupcima pred organima državne uprave i sudovima, uplate taksi i ostalih neporeskih dažbina od strane privrede i građana će automatski biti identifikovane, čime će se eliminisati potreba za podnošenjem dokaza o uplati. Kako bi se podstaklo elektronsko plaćanje i dodatno rasteretila privreda i građani, NALED predlaže i da se izmenama odgovarajućih propisa za sva bezgotovinska plaćanja taksi koje su propisane od strane republičkih, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti propiše umanjenje u visini od 10%. Predložene izmene će doprineti transparentnosti neporeskih nameta, osigurati veću naplatu, administrativno rasteretiti privredu i građane, doprineti širenju elektronskog plaćanja i procesu digitalne transformacije, a čak će kroz smanjenu upotrebu papira i redukovanje nepotrebnih odlazaka na šaltere, doprineti i zaštiti životne sredine. Kao primere dobre prakse navode Estoniju, Švedsku, Veliku Britaniju.

U izveštaju Evropske komisije za 2022. godinu (iz novembra 2023.) navodi se problem postojanja brojnih parafiskalnih nameta koji ostaju visoki i netransparentni, te tako smanjuju predvidivost i održivost srpskog poreskog i neporeskog sistema kao preduslova za brži ekonomski razvoj.

Izvor: NALED Siva knjiga 16, 10.03.2024.
Naslov: Redakcija