ZAKON O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: Svaki tražilac pomoći mora da ode u opštinu i obrati se službeniku koji obrađuje zahteve. On utvrđuje da li i ko ispunjava uslove za dobijanje pomoći ili podrške o trošku države i upućuje ga dalje. Uz zahtev građanin mora da podnese i potvrdu da prima socijalne prinadležnosti, dokaze o plati ili ukupnoj imovini. Ukoliko je u pitanju samo davanje informacija, popunjavanje formulara ili pravni savet, podršku mogu da pruže civilni sektor, notari i medijatori

Za pet meseci, koliko postoji besplatna pravna pomoć, 286 ljudi dobilo je usluge advokata koje nisu morali da plate, potvrdila je Biljana Bjeletić, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije i Radne grupe za izradu Zakonao besplatnoj pravnoj pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018).

Taj broj odnosi se na one koji su se obratili nadležnim službama u gradovima i opštinama i dobili pro bono zastupanje na sudu. Međutim, ima i onih koji su od opština dobili samo besplatne pravne savete ili su im lokalne samouprave završile o svom trošku neki upravni postupak. Koliki je njihov broj, znaće se kad bude gotov šestomesečni izveštaj.

- Najviše ljudi dobilo je besplatnu pravnu pomoć iz oblasti porodičnih odnosa, pre svega razvoda, izdržavanja, nasilja u porodici i održavanja kontakta sa decom. Tu su i predmeti iz radnog prava, zatim socijalna pomoć i pravo na penziju. Najređe su bile odbrane okrivljenih za lakša krivična dela, koja nisu obuhvaćena odbranama po službenoj dužnosti, i prekršaji za koje je predviđena zatvorska kazna. Mislimo da ljudi još nisu dovoljno upoznati sa ovom uslugom - kaže Bjeletićeva.

Pravo na pro bono advokata imaju građani koji primaju socijalnu pomoć ili dečji dodatak, kao i oni čija su primanja toliko mala da bi spali na nivo potrebe za socijalnom pomoći kada bi sami plaćali branioca. U trećoj grupi su pripadnici "ranjivih grupa", bez obzira na socijalni status: deca, invalidi, žrtve porodičnog nasilja, trgovine ljudima, organizovanog kriminala ili terorizma, azilanti, izbeglice...

Svaki tražilac pomoći mora da ode u opštinu i obrati se službeniku koji obrađuje zahteve. U pitanju je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i najmanje tri godine iskustva, koji je prošao obuku i ima akreditaciju Ministarstva pravde. On utvrđuje da li i ko ispunjava uslove za dobijanje pomoći ili podrške o trošku države i upućuje ga dalje. Uz zahtev građanin mora da podnese i potvrdu da prima socijalne prinadležnosti, dokaze o plati ili ukupnoj imovini.

Ukoliko je u pitanju samo davanje informacija, popunjavanje formulara ili pravni savet, podršku mogu da pruže civilni sektor, notari i medijatori.

Listu advokata koji pružaju besplatnu pomoć sačinila je Advokatska komora Srbije, a Ministarstvo pravde vodi Registar, u kome se trenutno nalazi 3.960 branilaca. Advokati se biraju preko kol-centra Advokatske komore.

Besplatna pravna pomoć besplatna je samo za građane. Nju finansira lokalna samouprava u iznosu od 50 odsto, a preostalih 50 odsto plaća se iz republičkog budžeta. Advokatske tarife snižene su najmanje upola u odnosu na regularni cenovnik, a broj preduzetih radnji koje se mogu naplatiti po jednom predmetu iznosi pet.

Problemi postoje zato što više od 40 opština i gradova i dalje nema službenike nadležne za vršenje trijaže. Među njima su Smederevo, Prokuplje, Kosjerić, Bajina Bašta, Bela Palanka, Majdanpek, Lebane, Irig...

- U manjim mestima moguće je da se više lokalnih samouprava udruži ukoliko ne mogu pojedinačno da iznesu ovaj posao. Takođe mogu da angažuju advokate koji će im pomoći u određivanju toga kome je potreban savet a kome zastupanje, i ujedno davati savete. Takva zajednička služba već postoji u Pančevu, a Advokatska komora pozvala je sve lokalne samouprave zainteresovane za saradnju da se jave - kaže Biljana Bjeletić.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 09.03.2020.
Naslov: Redakcija