Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZA DOBRE KLIJENTE KOJI REDOVNO IZMIRUJU SVOJE OBAVEZE NIŽE KAMATE


Bankari obećavaju da će kamatne stope na sve vrste pozajmica u domaćoj valuti, konačno, ozbiljnije pasti.

Prvo je, prethodne nedelje, deset banaka koje rade u Srbiji odlučilo da umanji, inače astronomske kamate na dozvoljeni minus. Bankari tvrde da ova odluka o „dobrovoljnom odricanju od dela zarade“ nije inicirana ni pritiscima, ni dodatnim povlasticama od strane NBS, iako su, pre manje od mesec dana, što javno, što nezvanično govorili da nema šanse da kamate padnu. 

Građani imaju osećaj da nemaju mnogo izbora i zadužuju se i po astronomski visokim kamatama koje u Srbiji dostižu i iznos od preko 30 odsto godišnje. Konačni ceh je da ko god da uzme pozajmicu po ovim uslovima banci na kraju vrati skoro dvostruko više. Tako se, na primer, za keš pozajmicu od 100.000 dinara za pet godina plati skoro 180.000 dinara.
 

Ono što bankari najavljuju jeste jasno pravljenje razlike između loših i dobrih klijenata. Uslovi kreditiranja neće biti isti za sve.


- Klijenti koji redovno izmiruju obaveze, imaju dobre bilanse, dobro upravljaju svojom imovinom i biznisom, imaće drastično niže kamate u odnosu na ostale. To se već sada dešava i dešavaće se sve više u budućnosti - kaže predsednik IO AIK banke Vladimir Čupić.

 

Kako sada stoje stvari, velike su šanse da u narednom periodu domaće banke ipak malo spuste kamate. Član izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke Rade Vojinović kaže za „Blic“ da je to realan trend kretanja.

- Realno je očekivati da će kamate na dinarske plasmane, bilo da se radi po tekućim računima, po karticama, pasti ukoliko dinar ostane stabilan. Nema logike da kamate na dinare budu 30 odsto, a da kurs domaće valute bude stabilan - kaže Vojinović.

- Kada pogledate dinarske kredite, normalno da oni zavise dominantno od referentne kamatne stope koja je 9,5 odsto. A kako se i do sada pokazalo, u dinarskim kreditima, uvek ima prostora za smanjenje kamata jer ona uvek prati tu kamatnu stopu NBS. Mislim da za evro kredite nema prostora za smanjenje kamata. Ali, to zavisi od politike koja dolazi spolja, od Evropske centralne banke - kaže za „Blic“ Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke.

U prethodnoj godini najtraženiji su bili upravo kratkoročni zajmovi u domaćoj valuti, jer za njih nisu potrebni ni depozit niti učešće. Banke su odobrile oko 190 milijardi dinara gotovinskih i nešto više od 38 milijardi potrošačkih pozajmica. 

Izvor: www.blic.rs, B.Anđelić, K.Marković