ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU STRANACA: Priprema se prva lista deficitarnih zanimanja u Srbiji

Srbija će u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Potrebu za otkrivanjem poslova koje nema više ko da obavlja predviđa Zakon o zapošljavanju stranaca("Sl. glasnik RS", br. 128/2014, 113/2017, 50/2018, 31/2019 i 62/2023– dalje: Zakon). Strani državljani koji poseduju tražene kvalifikacije, neće morati da prolaze test tržišta rada i čekaju odobrenje Nacionalne službe za zapošljavanje.

“Vlada može da izuzme određene kategorije stranaca sa deficitarnim zanimanjima, određena zanimanja i profile od pribavljanja saglasnosti, u zavisnosti od stanja na tržištu rada i uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta”, stoji u članu 11 Zakona.

Ukoliko se u međuvremenu ispostavi da nekim zanimanjima više ne manjka kadrova, pa bi stranci mogli da ugroze posao domaćim radnicima, Vlada ih može “izbrisati” sa liste deficitarnih.

“Vlada odlukom može da ograniči broj stranaca kojima se izdaju jedinstvene dozvole u slučaju poremećaja na tržištu rada, u skladu sa migracionom politikom i stanjem i kretanjem na tržištu rada”, precizira član 24 istog Zakona.

Posao na utvrđivanju pozicija koje ne možemo da popunimo domaćim kadrom, upravo je počeo. Prva sednica radne grupe zadužene za izradu liste, održana je u sredu, u Palati Srbija.

“Cilj je da se precizno definišu zanimanja koja nedostaju”, kaže Jelena Mićić, jedan od članova ispred organizacije GIZ.

Na ovom poslu su predstavnici svih državnih, pa i privrednih, organizacija koje raspolažu potrebnim podacima. Tu su ministarstva rada, prosvete, privrede, Privredna komora Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički zavod za statistiku, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Unije poslodavaca.

Na osnovu ukrštanja svih podataka doći ćemo do liste od 50 do 110 od oko 400 zanimanja”, dodaje Jelena Mićić.

“Sledeći korak će biti organizovanje fokus grupa u kojima će biti predstavnici kompanija. To će biti svojevrstan test, da li su prava zanimanja identifikovana, da li smo neko prevideli”.

Analiza će pokazati koliko pozicija se već popunjava angažovanjem stranaca, kolike su plate i buduće potrebe poslodavaca. Potrebe, ali malo dugoročnije se i sada usaglašavaju prilikom uvođenja dualnog obrazovanja u određene obrazovne profile.

“Treba istražiti potrebe tržišta”, kaže Mirjana Kovačević, direktorka Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS.

Pitanje je kako je moguće zadovoljiti zahteve tržišta. Nešto je moguće prekvalifikacijom, nešto obrazovanjem, ali su to procesi koji traju određeno vreme, dodaje ona.

I upravo je tu razlika između ove liste i one koju Ministarstvo prosvete usaglašava svake godine, a čiji je zadatak da obrazovanje prati potrebe privrede. Jedna od dilema bi tako mogla da bude pitanje obrazovanja vozača. Saobraćajnih škola u Srbiji ima, ali obučenih vozača – ne. Mnogi su u inostranstvu. Tako da analiza iz ugla zapošljavanja stranaca i kreiranja obrazovne politike ne bi možda išla u istom smeru.

Obrazovne politike treba da se vode strateški, da oslikavaju opredeljenje države kakvo tržište rada želi, kaže Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca.

Još nije izvesno koliko će se često ova lista proveravati. Postoji mogućnost da se to radi svake godine ili – svake treće.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 09.02.2024.
Naslov: Redakcija