Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O RADU: Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad tokom praznika


Zaposleni koji rade na državni i verski praznik, a poslodavci im ne plate dnevnicu za neradne dane, preti kazna od 800 hiljada do dva miliona dinara.

Prema Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) ako zaposleni radi na dan praznika ima pravo na uvećanu zaradu od najmanje 110 odsto. Dok se u javnom sektoru strogo pridržavaju ovog slova zakona, u privatnom ima dosta firmi koje se ne obaziru na propise i radnicima ne daju ni dinar više.

Prema rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata zakon ne poštuju uglavnom manja preduzeća u kojima radnici nisu sindikalno organizovani.

- U malim preduzećima, trgovinskim i ugostiteljskim objektima i STR radnjama masovno je nepoštovanje ove zakonske odredbe. Tu nema sindikata, a i sami radnici ćute i pristaju na takvo stanje stvari. Drugo je pitanje da li svi ti ljudi moraju da rade na državni praznik. Onome ko prima 50.000 dinara ništa ne znači 500 dinara uvećanja na platu i svima njima bi više značilo da budu sa porodicom na državni ili verski praznik - ističe Savićeva.

Ona naglašava da je trenutno situacija mnogo bolja nego pre desetak godina i da velike kompanije poštuju zakon jer ne žele da im se ime pominje u medijima u negativnom kontekstu.

- U velikim privatnim kompanijama se uglavnom poštuje zakon jer imaju sindikate koji ne dozvoljavaju da rad na praznike ne bude plaćen uvećano. To je zasluga sindikata i u 90 odsto kompanija se to poštuje - ističe Savićeva.

Zoran Stoiljković, profesor FPN u penziji i bivši predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" smatra da bi, s obzirom da od rada pojedinih javnih službi, dežurnih bolnica, apoteka i trgovina svi građani imaju korist, trebalo da se zaposlenima koji rade na praznike i vikendom da se plati uvećana zarada.

- Mislim da se to u principu poštuje u javnom sektoru. Oni koji podnesu neku žrtvu za ograničenja svog slobodnog vremena u redu je da budu nagrađeni, s tim da se u toj situaciji ne nađu jedni te isti. Ne govorim o jednom broju privatnika koji se toga ne pridržavaju, jer tamo gde nema sindikalnog organizovanja to se ne poštuje, a u celoj zemlji nema više od 200 inspektora za rad. Imate tu neku logiku kapitala koja ide sa profitom i ako ljudi rade pet - šest dana u nedelji oni svoju kupovinu vezuju za nedelju. Šoping centri najveći prihod ostvaruju nedeljom i ako je dohodak zaposlenih makar 50 odsto uvećan to je stimulativno jer ako vlasnik hoće dodatni profit onda to mora di da plati - kaže Stoiljković i dodaje da ni u sindikatima nema potpune saglasnosti oko rada vikendom i praznicima.

 Da radnička prava ne poštuju svi poslodavci potvrđuju i podaci iz Inspektorata za rad čiji su inspektori u 2023. otkrili da su poslodavci 3.011 puta prekršili prava radnika, zbog čega su ukupno kažnjeni sa više od 112,3 miliona dinara.

 - Najveći broj nepravilnosti koje se odnose na neisplaćene zarade i naknade zarada, inspekcija rada je u 2023.godini utvrdila u sektorima proizvodnje, prehrambenih proizvoda, trgovine i usluga smeštaja i ishrane. Doneto je 1.133 rešenja za otklanjanje nepravilnosti iz oblasti radnih odnosa od čega se 12,5 odsto odnosilo na zarade i naknade zarade - tvrde u Inspektoratu za rad u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije veruje da poslodavci koji loše posluju i koji zaposlenima daju minimalne plate ne isplaćuju uvećane dnevnice za praznike, dok uspešne kompanije sa većim zaradama isplaćuju i uvećane dnevnice tokom praznika, noćni i prekovremeni rad.

- Mi u Uniji smatramo da je potrebno ispunjavati zakonske obaveze i da su oni poslodavci koji to ne rade nelojalna konkurencija ostalima. Pitanje je koliko se poštuje ne samo uvećanje dnevnica za praznik već i plaćanje prekovremenog i noćnog rada. Predviđeno je i da se ne pređe 174 sata na poslu u proseku mesečno, ima priče i da neko ne isplaćuje topli obrok i regres. Velike su razlike između poslodavaca i bilo je onih koji su bili protiv povećanja minimalne zarade - ističe Atanacković.

Prema Članu 108 Zakona o radu zaposleni u Srbiji ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to:

 - Za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110 odsto od osnovice

 - Za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26 procenata od osnovice

 - Za prekovremeni rad - najmanje 26 odsto od osnovice

 - Po osnovu minulog rada za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca najmanje 0,4 procenta od osnovice

Iznos kazni za neisplaćivanje zarade prema Zakonu o radu:

 - 600.000 do 1.500.000 dinara iznosi kazna za poslodavca

 - 30.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu

 - 200.000 do 400.000 dinara iznosi kazna za preduzetnika

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.


Izvor: Vebsajt Kurir, 17.01.2024.
Naslov: Redakcija