Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: NALED predlaže pojednostavljenje procedure legalizacije za sve nelegalne objekte, a da sporna pitanja budu rešavana između investitora i države


NALED predlaže da se procedura za ozakonjenje objekata pojednostavi i bude univerzalna za sve slučajeve, pošto mesečno treba rešiti čak oko 33.000 zahteva da bi se taj proces završio u roku od pet godina, nakon kojeg je predviđeno rušenje.

U NALED-u je rečeno i da bi ozakonjenje moralo da glasi na kupce umesto na nesavesne investitore čiji odnosi sa državom ne treba da se tiču građana koji su legalno kupovali stanove.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da se radi na ubrzanju procesa ozakonjenja objekata i da su već odredili kvote i norme za postupanje po predmetima tako da jedan zaposleni na poslovima ozakonjenja treba da donese 30 rešenja o ozakonjenju mesečno i obradi dnevno 15 zahteva.

Ministarstvo građevinarstva je navelo da preduzima mere kako bi se Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018 - dalje: Zakon) efikasno sprovodio u celoj zemlji.

"Što se tiče predloga Sive knjige NALED-a o određivanju normi nadležnih organa u poslovima ozakonjenja, ministarstvo je već izvršilo analizu broja nerešenih zahteva, kao i broja zaposlenih i angažovanih lica koji obavljaju poslove ozakonjenja i utvrdilo dinamiku neophodnog postupanja te svim nadležnim organima za ozakonjenje uputilo dopis i odredilo kvote".

U Ministarstvu podsećaju da je Zakon stupio na snagu 27. novembra 2015. godine, a njegove izmene i dopune 6. novembra 2018. godine i ističu da je u prethodnih 15 godina na osnovu svih ranijih zakona koji su uređivali oblast legalizacije objekata doneto svega oko 151.000 rešenja o legalizaciji, dok je na osnovu ovog Zakona, za nešto više od tri godine njegovog sprovođenja, doneto 210.000 rešenja o ozakonjenju.

Dodaju, takođe, da su u cilju bržeg sprovođenja ozakonjenja pokrenuli inicijativu i da je vladina komisija dala saglasnost za dodatno angažovanje ukupno 1.056 ljudi na poslovima ozakonjenja, a na osnovu potreba koje su iskazale sve jedinice lokalnih samouprava.

U Ministarstvu kažu i da su više puta vršili kontrole sprovođenja poslova ozakonjenja u svim lokalnim samoupravama i organizovali posete i zajedničke sastanke kako bi se otklonili svi problemi i nedoumice zaposlenih prilikom obavljanja poslova ozakonjenja.

"Lokalne samouprave imaju sve uslove i zakonske i kadrovske da taj važan zadatak koji se obavlja u javnom interesu Srbije uspešno privede kraju do 2023.godine, koji je kao rok za završetak predmeta dat poslednjim izmenama i dopunama Zakona", navode u Ministarstvu građevine.

Konsultant NALED - a za regulatorna pitanja Đorđe Vukotić je rekao da je ozakonjenje oko dva miliona bespravnih objekata, od čega su polovina stambeni, ogroman posao i da je problem u tome što ima više kriterijuma za ozakonjenja različitih objekata, čime se taj proces komplikuje.

"To je vrlo krupan zalogaj ako procedura nije potpuno jasna. Zato predlažemo da se ta procedura pojednostavi i bude potpuno jasna i univerzalna za sve nelegalne objekte, a da pitanja koja ne interesuje savesne vlasnike budu rešavana između investitora i države", ukazao je on.

Objasnio je da u ozakonjenju postoje dva glavna slučaja: treba ozakoniti objekte koji trenutno nemaju upotrebnu dozvolu, a gde ima različitih vrsta objekata građenih bez građevinske dozvole, kao i ozakoniti objekte pravljene uz građevinsku dozvolu.

Naveo je da, na primer, ima objekata za koje nije izdata upotrebna dozvola zato što nije plaćen doprinos za uređenje građevinskog zemljišta ili zato što su probijeni gabariti predviđeni dozvolom - sazidano je više spratova ili su sazidani stanovi veći.

"Naša ideja je bila da se u odnosu na sve te objekte primeni jedinstveni princip i da ozakonjenje svih tih objekta bude moguće, kao i da se propiše potpuno identičan postupak ozakonjenja. A, da se eventualno neregulisani odnosi između investitora i Direkcije za građevinsko zemljište rešavaju na drugi način. Jer, šta nekoga ko je kupio stan sa građevinskom dozvolom briga da li je investitor platio doprinos za uređenje građevinskog zemljišta", naveo je Vukotić.

Istakao je da direkcija može to da naplati potpuno nezavisno od postupka ozakonjenja.

Kaže da je paradoks to što je najkomplikovaniji postupak ozakonjenja upravo u situacijama kada se odstupilo od građevinske dozvole iako je tu reč o najsavesnijim kupcima.

Zato NALED smatra da je sasvim logično da se taj objekat ozakoni na ime savesnog kupca umesto, kao što je to sada slučaj, na ime investitora koji po pravilu nije korektan, rekao je Vukotić.

Svedoci smo iseljenja porodica iz takvih stanova. Odjednom se pojavljuje neki poverilac koji je naknadno stekao to svoje potraživanje i stavlja šapu na njihov stan. Zato rešenje o ozakonjenju ne sme da bude na ime nesavesnog investitora.

Sa druge strane, najjednostavnije je ozakoniti objekte koji su najnezakonitiji, na primer, objekti zidani u nekom parku bez građevinske dozvole, pošto nema odstupanja od građevinske dozvole niti potraživanja od direkcije.

"Tako se stvara ogromna pravnu nesigurnost, jer čak i ako takvo ozakonjenje prođe u praksi postavlja se pitanje da li ona mogu da budu preispitana. Sa druge strane, vi ste ograničili na pet godina proceduru ozakonjenja i rekli ste da ako se objekat ne ozakoni da će se rušiti. Uz to ste i zabranili promet takvih objekata i priključenje na infrastrukturu".

To bi značilo, objašnjava Vukotić, da se može doći u situaciju da neko koristi takav objekat i da je već priključen na struju, ali da ne može naknadno da se priključi na vodovod i kanalizaciju.

Vukotić je rekao i da ako vlast kaže da će nešto srušiti po isteku predviđenog roka onda treba da bude dosledna i to zaista uradi, ali da prethodno mora svim objektima da budu ozakonjeni, osim u izuzetnim situacijama.

Napomenuo je da NALED ima dobru saradnju sa Ministarstvom građevine i izrazio očekivanje da će njihov predlog biti prihvaćen.

Vukotić dodaje da se u suprotnom stvara pravna nesigurnost koju mogu da koriste za sebe oni koji sprovode postupak ozakonjenja.

"U sprovođenju reformi može da postoji bojkot od strane onih koji implementiraju, a može da se desi i da samo zakonsko rešenje ne bude dovoljno jasno, precizno ili komplikovano. Ovo je krupan posao koji treba da završi država i u ovom slučaju mislim da ima malo i jednog i drugog", naveo je stručnjak NALED - a.

Izvor: Vebsajt RTV, 07.02.2019.
Naslov: Redakcija