Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI ODLUKA O UVOĐENJU SISTEMA ZA PRIKUPLJANJE PET AMBALAŽE


U Srbiji će građani uskoro moći da u prodavnice vraćaju plastičnu ambalažu proizvoda koje su iskoristili i da za to dobiju i određenu naknadu, a to bi u velikoj meri trebalo da doprinese da se zemlja očisti od otpada!

Naime, Ministarstvo zaštite životne sredine će do kraja godine doneti odluku kojom će se potrošačima u Srbiji omogućiti da u prodavnice vraćaju plastičnu ambalažu uz naknadu od trgovaca. Zasad nije dogovoreno da li će trgovci, kad im se donese ambalaža, kupcima vraćati određeni iznos novca ili će se na neki drugi način davati naknada.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je da je u toku izrada studije o takozvanom depozitnom sistemu.

- Ovako više ne može da bude, niti će biti. Naša odluka će biti zasnovana na interesu da Srbija bude potpuno čista! Posle javne rasprave ministarstvo će doneti odluku, a očekujem da do kraja godine ovo pitanje bude otvoreno i zatvoreno. Takođe, radimo na tome da oni koji se bave privredom u Srbiji razumeju da neće biti moguće efikasno raditi i proizvoditi, a zatim i zarađivati bez poštovanja apsolutno svih ekoloških principa - rekao je Trivan i dodao da je naplata plastičnih kesa u prodavnicama smanjila njihovo korišćenja za 70 odsto.

Predsednik Udruženja reciklera Vladimir Živaljević kaže da će ovo doprineti čišćenju Srbije, ali da je to samo prvi korak.

- Plastika je vidljiva i ovo je veoma dobra stvar, ali dodatan problem u zagađenju predstavljaju motorna ulja, gume, industrijski otpad... Nisu naši ljudi nemarni, kako volimo nekad da ih predstavimo, nego je sve stvar novca. Ako ih država, kao što je to slučaj u Evropi, podstakne da sortiraju otpad, građani će to prihvatiti i biće koristi i za njih i za industriju. Sakupljanje, odnosno vraćanje plastične ambalaže je samo prvi korak ka reciklaži.

Primera radi, iz Beograda se svakoga dana na deponiju u Vinči odveze 1.500 tona otpada, koji bi, da postoji uređen sistem sakupljanja i reciklaže, mogao da se iskoristi kao sirovina za preradu i kao energent.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović objašnjava da je neophodno da se poveća povraćaj ambalaže, to jest njena reciklaža.

- Primećeno je da su nakon uvođenja depozitnog sistema neke zemlje, poput Litvanije, recimo, u veoma kratkom roku uspele da recikliraju preko 80 odsto ambalaže koja se nađe na tržištu. Ako se ovako nastavi, procene su da će u jednom trenutku u vodama biti više plastike nego ribe. Cilj je da očistimo životnu sredinu, ali i da stvorimo više radnih mesta, jer to predstavlja više sirovina za reciklažnu industriju. Takođe, građani će naučiti ne samo da propisno odlažu ili vraćaju ambalažu već će i ostvariti dobit. Svaka odluka koja bude donete biće uz konsultaciju s privredom i u njenom interesu - objašnjava Radović.

 U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini se praksa vraćanja PET ambalaže pokazala kao izuzetno efikasna u čišćenju životne sredine. Do 2030. godine svu plastičnu ambalažu na tržištu EU potrebno je napraviti prikladnom za recikliranje, a potrošnja plastike za jednokratnu upotrebu mora se drastično smanjiti, poslednje su poruke iz Evropskog parlamenta. Ključni ciljevi evropske strategije su smanjenje količine plastičnog otpada, učiniti recikliranje profitabilnijim za poslovanje, zaustaviti zagađenje voda.

Izvor: Vebsajt Kurir, Jelena Pronić, 07.02.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija