ZAKON O TRANSFUZIJSKOJ MEDICINI: Krv će prikupljati pet ovlašćenih ustanova

Od 1. januara 2019. godine, kada počinje puna primena novog Zakona o transfuzijskoj medicini ("Sl. glasnik RS", br. 40/2017 i 113/2017 - dr. zakon - dalje: Zakon), ukida se namensko, porodično davanje krvi. To će biti veliko olakšanje za one koji idu na operaciju, jer je dosad bio čest slučaj da se od porodice, pre nego što se pacijent stavi na operativni program, traži da obezbedi davaoce za određeni broj jedinica krvi, što nije uvek lako. Odbacivanje mogućnosti da familija, čak i u hitnim slučajevima, obezbedi davaoce, u situacijama kad rezervi krvi nema dovoljno, kao što su trenutno smanjene zalihe nulte, a i svih negativnih krvnih grupa, moglo bi, ipak, dodatno da iskomplikuje rad transfuzije. Nadležni, međutim, tvrde da se to neće dogoditi, jer će transfuzija, po novom modelu, biti i bolje isplanirana, i bezbednija.

Doktor Gradimir Bogdanović, direktor Instituta za transfuziju krvi Srbije, kaže da je prema preporukama SZO i Saveta Evrope, najbezbedniji model transfuzije potpuno ukidanje namenskog, porodičnog davanja krvi:

- Organizovano davanje krvi se ne ukida, naprotiv, odvijaće se kao i do sada. Akcije će biti unapred planirane i organizovane prema kalendaru, o čemu će građani blagovremeno biti obaveštavani. Dosadašnje, višedecenijsko iskustvo pokazalo je da su mali centri za transfuziju krvi bili suočeni sa problemima oko motivacije davalaca u svojim sredinama. Rešenje tog problema mogao je da pruži samo adekvatno edukovan kadar koji bi u saradnji sa Crvenim krstom mogao da objasni zašto je važno da davanje krvi bude dobrovoljno i neplaćeno.

Novi sistem rada će, prema rečima dr Bogdanovića, uniformisati način na koji se krv testira i obrađuje u ovlašćenim centrima, čime će se postići potpuno ujednačen, kvalitetan način lečenja pacijenata na čitavoj teritoriji Srbije. Istovremeno će se, kaže, obezbediti bolje upravljanje rezervama krvi i stabilnije snabdevanje zdravstvenih ustanova.

- Ovakav model postoji u svim zemljama Evropske unije, koje su pre desetak i više godina na sličan način reorganizovale svoje službe za transfuziju krvi - kaže dr Bogdanović.

Prema novom Zakonu, krv će prikupljati, testirati, procesirati i distribuirati pet ovlašćenih institucija: Institut za transfuziju krvi Srbije, kao najveća ustanova ovog tipa u zemlji, Pokrajinski zavod u Novom Sadu, Zavod za transfuziju krvi u Nišu, i Zavod u Kragujevcu koji je u fazi osnivanja. Peta ustanova ovog tipa je Institut za transfuziologiju VMA.

- Osim u pomenutih pet centara, krv će se prikupljati kao i do sada organizovanim akcijama na terenu: u firmama, kompanijama, državnim institucijama, školama, fakultetima, itd. u saradnji sa Crvenim krstom Srbije.

Za ovaj obim poslova ovlašćeni centri, smatra dr Bogdanović, imaju svu neophodnu opremu, humane i sve druge neophodne resurse. Dosadašnjih 47 centara koji su uključeni u prikupljanje krvi, biće zapravo banke krvi.

I po novom Zakonu krv će kao i do sada moći da da svako ko je zdrav, ima od 18 do 65 godina i više od 50 kilograma. Muškarci na svaka tri, a žene na svaka četiri meseca. Institut za transfuziju krvi Srbije dužan je da najkasnije za dve godine organizuje vođenje jedinstvenog registra davalaca, a Uprava za biomedicinu vođenje registra ozbiljnih neželjenih reakcija posle transfuzije. Bolničke banke krvi Zakonom se obavezuju da svoje godišnje potrebe za krvlju i komponentama dostave transfuzijskim ustanovama najkasnije do 15. oktobra tekuće godine za narednu godinu. A, Institut je obavezan da donese godišnji plan potreba za krvlju najkasnije do 15. novembra, a do 15. decembra da sačini plan godišnjih akcija prikupljanja krvi. Krv davalaca i po novom zakonu testiraće se na HIV, hepatitis B i C, i sifilis.