Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O STAROM SAJMIŠTU: Po donošenju zakona biće rešeni imovinsko-pravni odnosi i moći će da se izvrši eksproprijacija, nakon čega će se muzejski kompleks proširiti. Zakon će omogućiti isplatu privatnih vlasnika i preseljenje onih koji imaju pravo korišćenja u druge objekte


Nacrt zakona o ustanovi spomen-žrtve, popularno nazvanog Zakon o Starom sajmištu, episkop slavonski Jovan Ćulibrk, predsednik Komisije za Staro sajmište, i gradski menadžer Goran Vesić predali su ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Zoranu Đorđeviću. Sada se čeka da ga ministar rada, kao veza između Komisije i Vlade, prosledi dalje u proceduru, kabinetu premijerke Ane Brnabić.

Episkop Jovan veruje da će zakon u proceduri biti dorađivan, a jedna od glavnih dilema je pod kim će biti Memorijalni centar.

- Predlog Komisije i Predsedništva jeste da Memorijal bude samostalna institucija, koja će biti direktno pod ingerencijom Vlade. Ima mišljenja da bi on trebalo da bude pod "kapom" nekog od ministarstava. Lično nisam za takvo rešenje, jer imamo primer Muzeja žrtava genocida, koji je trebalo da postane ono što danas očekujemo od Memorijala, i koji je od 1992. bio pod ingerencijom Ministarstva kulture. To se pokazalo kao loše rešenje - kaže vladika Jovan.

Memorijalni centar će u svom sastavu imati više institucija, među kojima i Muzej Holokausta i Muzej Porajmosa (romskog stradanja), koji će imati veliku autonomiju, svoje upravnike i biće posebno vezani za svoje nacionalne zajednice. Ipak, na čelu celog memorijala biće jedan direktor, kog bi trebalo da imenuje Vlada.

U sastavu Memorijala postojaće i Muzej Starog sajmišta, koji će se nalaziti u nekadašnjem italijanskom paviljonu. U njegov sastav bi, kao istraživačka institucija, trebalo da uđe i aktuelni Muzej žrtava genocida.

Memorijalu su zasada na raspolaganju, pored italijanskog paviljona, i Centralna kula, čije sređivanje je u toku i u kojoj će se nalaziti edukativni centar o Holokaustu, kao i čehoslovački i turski paviljon. Posle donošenja zakona biće rešeni imovinsko-pravni odnosi i moći će da se izvrši eksproprijacija, nakon čega će se muzejski kompleks proširiti. Zakon će ne samo omogućiti isplatu privatnih vlasnika, već i preseljenje u druge objekte onih koji imaju pravo korišćenja.

U sastavu Memorijala biće i Arhiv i biblioteka, a glavni akcenat biće na istraživačkoj delatnosti, pre svega vezanoj za stradanja u Drugom svetskom ratu.

- Na području cele bivše Jugoslavije postoje samo dve istraživačke ustanove koje se bave stradanjima u Drugom svetskom ratu. To su Ustanova Spomen-područje Jasenovac, u Hrvatskoj, i Muzej žrtava genocida, u Srbiji. Oni zajedno imaju svega desetak istraživača, što je veoma malo - kaže vladika Jovan.

Logor Sajmište, odnosno Jevrejski logor Zemun, formiran je na mestu prvog beogradskog sajma. U njemu je do proleća 1942. život izgubilo oko 7.000 Jevreja, što u dušegupkama, na putu ka Jajincima, što od gladi, bolesti i hladnoće u samom logoru. Nakon toga, u logor su smeštani ratni zarobljenici, politički osuđenici, komunisti, partizani, četnici... Život je izgubilo još 10.636 logoraša.

Zakon o Starom sajmištu postoji kao nacrt i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević će ga sa resornim sektorom Ministarstva obraditi, urediti, uraditi eventualne izmene i dopune, kako bi bio potpun i funkcionalan. Nakon toga proslediće ga ministarstvima na mišljenje, a posle završene procedure biće prosleđen Vladi i na skupštinsko usvajanje, rečeno je u Ministarstvu rada.

U turskom paviljonu za vreme Drugog svetskog rata nalazila se mrtvačnica, a decenijama nakon oslobođenja - restoran. Na mestu nekadašnje bolnice, koja je takođe za mnoge bila mesto smrti, jedno vreme radila je teretana, dok su kod kule bile postavljene dečje ljuljaške i klackalice...

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 10.02.2018.
Naslov: Redakcija