NACRT ZAKONA O REGULISANIM PROFESIJAMA I PRIZNAVANJU PROFESIONALNIH KVALIFIKACIJA: NACRTOM ZAKONA SE UREđUJU MINIMALNI USLOVI OSPOSOBLJAVANJA U SRBIJI ZA OBAVLJANJE SEDAM REGULISANIH PROFESIJA ZA KOJE JE PREMA PROPISIMA EU PREDVIđENO AUTOMATSKO PRIZNAVANJE PROFESIONALNIH KVALIFIKACIJA. ZAKON ćE SE PRIMENJIVATI OD MOMENTA PRISTUPANJA EU, A NJEGOVIM UNOšENJEM U DOMAćE ZAKONODAVSTVO BIćE IMPLEMENTIRANE DIREKTIVE 2005/36/EZ I 2013/55/EU

Kao deo procesa pridruživanju Evropskoj uniji, Srbija bi tokom 2016. godine trebalo da usvoji i Zakon o regulisanim profesijama i priznavanju kvalifikacija. Nacrtom zakona o regulisanim profesijama i priznavanju kvalifikacija  obuhvaćeni su zdravstveni radnici, veterinari, arhitekte.

U Nacrtu zakona nalazi se ono što je regulisano direktivama Evropske unije i omogućava nesmetan protok radne snage. U izradi Nacrta zakona učestvovali su predstavnici dvanaest ministarstava.

"Kroz donošenje ovog Zakona mi treba da formiramo našu listu regulisanih profesija koja treba da bude sačinjena godinu i po dana pre ulaska Srbije u Evropsku uniju, kao konačna. A nju će sačinjavati, tj. predlagati relevantna ministartsva", kaže Zoran Mašić, državni sekretar ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Nacrtom zakona se definišu znanja koja neko treba da ima, obaveze i kompetencije. O tome se vodilo računa tokom formiranja studijskih programa radi novih akreditacija. Diploma se kandidatu priznaje po automatizmu, ali mora i da ispuni i one obeveze koja svaka nacionalna regulativa ima, tumače na Univerzitetu u Beogradu.

"Kod nas ne možete da radite ako nemate licencu. Znači oni neće imati problema sa priznavanjem i ne treba da prolaze tu proceduru, ali će morati da ispune uslove za dobijanje licence da bi kod nas ostvarivali pravo na radni odnos", navodi prof. Nada Kovačević, prorektor Univerziteta u Beogradu.

Nacrtom zakona obuhvaćeni su zdravstveni radnici, veterinari, arhitekte. Profesori i pravnici smatraju da bi takođe trebalo da imaju ovaj status.

"Ako neko završi Pravni fakultet recimo u bilo kojoj zemlji na prostoru bivše Jugoslavije ili bilo gde u svetu, on dolazi na naše tržište rada bez ijednog jedinog poznavanja propisa unutrašnjeg prava. Grčka zbog toga ima određen broj predmeta koji se polažu naknadno da bi se ljudi upoznali sa nacionalnim pravom", kaže prof. Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

"Zakon bi mogao da štiti profesiju nastavika. Kako ćemo to izvesti to zavisi od toga šta će sve da bude konačno na listi regulisanih profesija, i kada budemo znali koji su to tačno, zakoni i koja su to tačno tela koja bi trebalo da regulišu njihov status", ističe Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U Nemačkoj ili Sloveniji ima više od stotinu profesija koje su regulisali u skladu sa nacionalnim i evropskim zakonima.

Izvor: Vebsajt RTS, Natalija Sinanović, 10.02.2016.
Redakcija