Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

LABORATORIJA ZA FOTO I VIDEO-FORENZIKU DOKUMENTUJE UVIĐAJE NA TERITORIJI SRBIJE ZA NAJTEŽA KRIVIČNA DELA: Osim izrade foto-robota radi se i identifikacija osoba sa video materijala na osnovu određenih specifičnosti počinioca – hoda, visine, građe, garderobe, obuće… Svaku identifikaciju na sudu brane kao veštaci MUP-a


Kakve su mu oči, frizura, uši, nos...? Ima li mladež, ožiljak ili tetovažu? Ovo su osnovna pitanja koja Miloš Lukić postavlja žrtvama ili svedocima zločina. Kada policija nema fotografiju osumnjičenog, Lukić na osnovu iskaza žrtve crta njegov portret – foto-robot.

"Na početku radim opšte detalje da bi na kraju sklopio ceo mozaik", kaže on.

Miloš Lukić je samostalni policijski inspektor, šef laboratorije za foto i video forenziku u Upravi kriminalističke policije, Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru (NKTC) MUP-a Srbije. Bavi se jednom od najstarijih istražnih metoda. Osim foto-robota, Lukić radi i identifikaciju osoba sa video materijala na osnovu nekih specifičnosti počinioca – hoda, visine, građe, garderobe, obuće…

"Radimo i saobraćajne nesreće sa nepoznatim počiniocima, to jest kada je nepoznata osoba upravljala vozilom koje je usmrtilo pešaka, pa je pobegla sa mesta udesa. Pomoću snimka kritičnog momenta i pomoću specifičnih detalja otkrivamo počinioca", dodaje Lukić.

Laboratorija za foto i video-forenziku dokumentuje uviđaje na teritoriji Srbije za najteža krivična dela.

"Svaku identifikaciju branimo na sudu kao veštaci MUP-a", navodi Lukić koji je završio nekoliko specijalističkih kurseva sa inostranim ekspertima.

U NKTC-u poseduju najsavremeniji softver za obradu video materijala. Lukić često analizira i snimke sa sigurnosnih kamera.

Obrve i oči mnogo doprinose prepoznavanju. Zato su i fantomke napravljene tako da pokrivaju obrve, što kriminalci često koriste. U Srbiji nošenje fantomki nije kažnjivo, osim na sportskim priredbama. U Londonu je, na primer, zabranjeno, jer je svaki centimetar u užem centru pokriven kamerama. Deo tih kamera koristi takozvanu biometriju. Sistem automatski može da identifikuje čoveka samo na osnovu crta lica, tako i nekog ko je na poternici. Onaj koji nosi fantomku, automatski sprečava identifikaciju.

"Međutim, takav sistem je veoma skup i naša zemlja ga još nema", dodaje Lukić.

On objašnjava da se nekada foto-robot osumnjičenog radio na papiru, grafitnom olovkom. Međutim, danas je tehnologija napredovala te postoje računarski softveri koji sadrže na stotine različitih oblika ljudskih delova lica. Ali Lukić je i dalje pobornik varijante "stara škola". Doduše, on foto-robota izrađuje ručno na najsavremenijoj tabli i elektronskom olovkom. Noviji softveri imaju ogromnu bazu svih delova lica, ali često ne odgovaraju izgledu ljudi sa naših podneblja jer su rađeni u Americi, Rusiji, Kini. Takođe, u toj bazi, na primer, nema specifičnih detalja lica.

"Softver nikada ne može da zameni talenat i ljudsku ruku", kaže Lukić i dodaje da je foto-robota najbolje raditi dan, dva od počinjenog dela.

Policijski crtač mora biti i dobar psiholog. Često se desi da su svedoci kriminalca videli samo na kratko. Ovaj crtač se trudi da iz žrtve ili od očevica "izvuče" što više detalja o mogućem počiniocu.

"Nije isto pričati sa devojkom koja je silovana ili očevicem pljačke i razbojništva. Žene su dobri sagovornici, kao i deca, jer uočavaju detalje poput tetovaža, nakita, ožiljaka... Stariji ljudi su najteži za saradnju", navodi Lukić.

Mnogi smatraju da je lako zapamtiti nečije lice. Međutim, u stresnim situacija, kada žrtvu ili svedoka obuzme strah, veliki broj njih teško se priseća detalja.

Lukić kaže da se njegovo angažovanje u izradi portreta u više od 80 odsto slučajeva poklapa sa licem osumnjičenog. Preciznost u izradi crteža zavisi od sagovornika i njegovog psihičkog stanja. Lukić se priseća slučaja kada je jedna devojka, koja je bila žrtva silovanja, detaljno opisala napasnika.

"Ona je imala umetnički dar. Opisala ga je u detalje. Slika njegovog foto-robota bila je okačena na table u policijskim stanicama. Nekoliko nedelja kasnije izbila je tuča u kafani i policija je privela izgrednike. Operativcima je jedan od njih bio sumnjiv i od nekud poznat. Kada su videli foto-robota na tabli, bilo im je jasno ko je on. Identifikovan je na osnovu mog crteža i priznao je da je silovao devojku. Taj foto-robot se skoro 90 odsto poklapao sa licem osumnjičenog", kaže Miloš Lukić.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Bojović, 07.01.2017.
Naslov: Redakcija