Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

JAVNOBELEŽNIČKA TARIFA: Potvrda o životu i dalje se može dobiti besplatno u filijalama Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Notar može po zahtevu stranke da dokument sastavi i na stranom jeziku, ali samo ukoliko ima svojstvo sudskog prevodioca za taj jezik


Ne može ćirilicom i na ekavici, već latinicom i ijekavski. Samo tako razumeju, "na bosanskom", u sarajevskom Federalnom zavodu za mirovinsko i invalidsko osiguranje Bosne i Hercegovine, ali je najbolje pisati na formularu koji ova ustanova ima na svom sajtu, kao i na portalu srpskog Fonda PIO. Mada, za starije ljude koji ne barataju kompjuterom, to i nije baš izvodljivo...

Evo i cele priče. Do ove godine slanje takozvane potvrde o životu zbog nastavka primanja penzije Mirku Saviću, koji treće doba provodi u Beogradu, svakog decembra je bilo čista formalnost. Odlazio je u opštinu, dobijao papir kojim je dokazivao da je živ, slao ga u Sarajevo i sve je bilo kako zakon nalaže. Zbog promene propisa ovog puta je otišao kod notara kao zamene za opštinski šalter, za 540 dinara dobio overenu potvrdu da je živ, ispisanu ćirilicom i odmah je poslao u sarajevski fond za penzijsko osiguranje. Iz grada u kojem je proveo radni vek ubrzo mu je stigao odgovor da njegov dokument ne priznaju i da neće nastaviti da mu šalju penziju ako im ne pošalje potvrdu napisanu na bosanskom jeziku, odnosno latinicom, na ijekavici.

Kada je opet pokucao na vrata javnog beležnika, on mu je objasnio da, u skladu sa zakonom, u Beogradu izdaje potvrde samo na zvaničnom državnom pismu – ćirilici, i rekao mu da zatraži usluge sudskog tumača za bosanski jezik. Za prevod jedne stranice dokumenta, koji je do ove godine bez problema dobijao u opštini, na latinici i srpskom jeziku, Mirku je tumač zatražio 1.250 dinara. Imao je sreće što ga je javni beležnik posavetovao da ode u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, gde je posle dvadesetak minuta čekanja u redu problem rešio.

U PIO fondu, u Nemanjinoj ulici u Beogradu, Mirko je bez ikakve naknade dobio Potvrdu o životu na latinici, na "bosanskom ili bošnjačkom jeziku" i obrascu skinutom sa sajta federalnog zavoda. U ovoj republičkoj ustanovi navode da se ovaj dokument u sudu i opštini naplaćivao, pa je logično da i notari sada naplaćuju njegovu overu, ali da se na njihovim šalterima oduvek besplatno izdavao.

Inostrani penzijski fondovi traže od korisnika penzije koji imaju prebivalište u drugoj državi da im jednom godišnje dostavljaju potvrde o životu kako bi dokumentovali da su živi. Time se izbegavaju moguće zloupotrebe. Pored toga što potvrda o životu može da bude overena kod javnog beležnika, overa se i dalje obavlja i u svim organizacionim jedinicama Fonda PIO na jeziku države u koju se potvrda šalje. Njeno izdavanje kod nas je besplatno i nikakav prevod nije potreban – ističu u PIO fondu i dodaju da građani na svim njihovim šalterima mogu dobiti obrasce potvrda o životu na jezicima bivših republika i još nekih država, ali ih mogu i odštampati sa sajta www.pio.rs, iz menija "obrasci".

U Javnobeležničkoj komori Srbije ističu da do sada nisu primili nijedan prigovor koji se odnosi na izdavanje Potvrde o životu za korisnike penzija iz Federacije Bosne i Hercegovine.

U skladu sa članom 18. Zakona o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015) notar sastavlja javnobeležničke isprave, između ostalih i potvrdu da je određena osoba u životu, na srpskom kao službenom jeziku, ćiriličkim pismom. A na područjima lokalnih samouprava, gde su u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, javnobeležničke isprave sastavljaju se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom ili na jeziku i pismu nacionalne manjine, ili na oba jezika i pisma, u skladu sa zahtevom stranke – ističu u Javnobeležničkoj komori i dodaju da notar može po zahtevu stranke da dokument sastavi i na stranom jeziku, ali samo ukoliko ima svojstvo sudskog prevodioca za taj jezik.

U zapadnom Sremu, u kome je, zbog velikog broja izbeglica, povećana potražnja Potvrda o životu na hrvatskom jeziku notari izlaze u susret građanima. U poslednjem periodu uveli su praksu da fleksibilno tumače zakon i da ovaj i slične dokumente pišu na latinici.

U jednoj beogradskoj agenciji, čiji sudski tumači prevode dokumenta na 27 jezika, ističu da su upoznati sa pomenutim slučajem i da su imali klijente koji su im tražili prevod Uverenja o životu upravo na bosanski jezik.

Kad je reč o bivšim jugoslovenskim republikama, najviše nam traže prevode dokumenata na hrvatski jezik, ali u poslednjih godinu dana sve je više stranaka koje dolaze da prevedu Uverenje o životu, neophodno za penziju, i na ostale jezike susednih zemalja, među kojima je i BiH. Od početka godine sve više se ustaljuje praksa da prvo odu kod notara i izvade uverenje, a onda dolaze kod nas da ga prevedemo na bosanski jezik– ističu sudski tumači i dodaju da prevod jedne stranice uverenja košta 1.250 dinara.

ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015)

2. Uslovi i načela obavljanja delatnosti

Upotreba jezika i pisma

Član 18

Javni beležnik sastavlja javnobeležničke isprave na srpskom jeziku kao službenom jeziku, ćiriličkim pismom, a na područjima one jedinice lokalne samouprave gde je u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, javnobeležničke isprave se sastavljaju na srpskom jeziku ćiriličkim pismom ili na jeziku i pismu nacionalne manjine ili na oba jezika i pisma, u skladu sa zahtevom stranke.

Javni beležnik može, na zahtev stranke, sastaviti ispravu i na stranom jeziku ako ima svojstvo sudskog prevodioca za jezik na kojem sastavlja ispravu i ako je isprava namenjena upotrebi u inostranstvu.

Ako stranke, odnosno drugi učesnici u sastavljanju isprave iz stava 1. ovog člana ne razumeju jezik na kojem je isprava sastavljena, isprava mora da sadrži klauzulu potpisanu od strane stranke da im je sadržina isprave bila u celosti prevedena.

Izvor: Vebsajt Politika, Dragana Jokić-Stamenković, 07.12.2017.
Naslov: Redakcija