ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Rok za registraciju stambenih zgrada 12. decembar 2017. godine
Rok za registrovanje stambenih zgrada i određivanje načina upravljanja, 12. decembar 2017. godine, neće biti odlagan, ali to ipak ne znači da posle tog datuma zgrade neće moći da se registruju, kažu iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Kako kažu, za sada je registrovano oko 50 odsto zgrada, što je pokazatelj da je postavljeni rok dovoljan. Kažu da će zgrade moći da se registruju i nakon 12. decembra, sve dok se ne uvede prinudna uprava, a onda će prinudni upravnik registrovati zgradu.
Rok koji je postavljen, 12. decembar, praktično označava da od tada može da se obavlja inspekcijski nadzor. To znači da inspektor može da dođe i proveri da li je zgrada registrovana i da li je izabrala svoj sistem upravljanja, a ako to nije učinila, biće ostavljen rok do 30 dana kao i nalog da zgrada postupi u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 - dalje: Zakon), objašnjava v.d. pomoćnica ministra za stambenu i arhitektonsku politiku, komunalne delatnosti i energetsku efikasnost u Ministarstvu građevinarstva Jovanka Atanacković.
Ukoliko stanari zgrade ni u naknadnom roku ne postupe po Zakonu, lokalna samouprava sa spiska profesionalnih upravnika dodeljuje zgradi prinudnog upravnika dok se među stanarima ne postigne dogovor.
"Možda stanari odluče da zadrže tog prinudnog upravnika, možda ne, sve je bazirano na volji stanara, oni odlučuju", kaže Atanacković.
Negira pisanje medija da je samo 20 odsto zgrada dosad registrovano i tvrdi da prema podacima iz katastra nepokretnosti u Srbiji ima nešto manje od 40.000 zgrada.
"Za sada imamo 7.000 novih registrovanih zgrada i oko 15.000 zgrada registrovanih po prethodnom zakonu, što je oko 22.000 stambenih zgrada upisanih u registar, dakle oko 50 odsto", navodi Atanacković. Kaže, da je samo tokom ove nedelje registrovano 1.200 zgrada, što pokazuje da je zadati rok dovoljan.
Upitana za način finansiranja rada profesionalnih upravnika, Atanacković kaže da je to stvar dogovora stanara i ponude koje im profesionalni upravnik dostavi.
"Profesionalni, kao i obični upravnik, ne može da raspolaže sredstvima bez saglasnosti stanara. On ne odlučuje ni o čemu sam, već samo sprovodi odluke koje donose stanari na skupštini", kaže Atanacković i dodaje da je Zakon regulisao i situaciju eventualnog nezadovoljstva stanara radom profesionalnog upravnika.
Oni, kaže, mogu da raskinu ugovor, da traže od organizatora koji ga je angažovao da se on zameni ili ga mogu prijaviti Privrednoj komori Srbije koja vodi sud časti da preduzme neku disciplinsku meru, pa i oduzimanje licence.
Kaže i da profesionalni upravnici imaju zaključenu polisu osiguranja za štetu koju eventualno mogu pričiniti stanarima, koji su na taj način višestruko zaštićeni.
U slučaja da su zgrade imale zaključene ugovore o održavanju sa javnim preduzećima ili pak privatnim firmama ti ugovori nastavljaju da važe i nakon dolaska profesionalnog upravnika, ukoliko stanari ne odluče drugačije.
"To su ugovorni odnosi u koje se Zakon ne meša", navodi Atanacković.
Kako kaže, od početka obuke za profesionalne upravnike u junu ove godine, od 750 njih koji su prošli obuku 400 je položilo ispit, a u toku je decembarski rok gde je prijavljeno 254 kandidata.
Dodaje, da je zainteresovanost građana velika, kao i da nije ograničen broj zgrada koje jedan profesionalni upravnik održava, što otvara prostor za udruživanje i saradnju i osnivanje sopstvenih malih preduzeća koji će se baviti upravljanjem i održavanjem zgrada.
"Mi smo sa Nacionalnom službom za zapošljavanje napravili jedan plan za aktivne mere zapošljavanja kako bi mogli da obezbedimo sredstva za one koji su u evidenciji službe, da ih aktiviramo da prođu obuke i polože ispite, tako da možemo pričati o stotinama novih lica koji rade i osnivaju svoje firme", kaže Atanacković.
To je direktni podsticaj malih i srednjih preduzeća, kaže ona i dodaje da je novi Zakon u regionu ocenjen kao napredan i prilagođen problemima koji se mogu javiti u praksi.
"Na osnovu iskustva zemalja u regionu, pre svega Hrvatske i Slovenije zaključeno je da je novi Zakon dao rešenja za sve one stvari u praksi koje prethodni zakon nije rešio", zaključuje Atanacković.
Izvor: Vebsajt Kurir, 09.12.2017.Naslov: Redakcija