Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O OTKLANJANJU POSLEDICA ODUZIMANJA IMOVINE ŽRTVAMA HOLOKAUSTA KOJE NEMAJU ŽIVIH ZAKONSKIH NASLEDNIKA: SVE NEKRETNINE I POKRETNOSTI ODUZETE OD JEVREJA IZA KOJIH NISU OSTALI POTOMCI, BIćE VRAćENE ILI NADOKNAđENE JEVREJSKOJ ZAJEDNICI. DRżAVA ćE 25 GODINA, NA GODIšNJEM NIVOU IZ BUDżETA IZDVAJATI PO 950.000 EVRA NA IME PODRšKE SAVEZU JEVREJSKIH OPšTINA. ZAHTEV ZA POVRAćAJ IMOVINE AGENCIJI ZA RESTITUCIJU ćE PODNOSITI JEVREJSKE OPšTINE


Javna rasprava o Nacrtu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika traje do 18. decembra 2015. godine, a pred Vladom Republike Srbije će se naći do kraja ove godine.

Sve nekretnine i pokretnosti oduzete između 6. aprila 1941. godine i 9. maja 1945. godine od Jevreja koji su ubijeni, a iza njih nisu ostali potomci, biće vraćene ili nadoknađene jevrejskoj zajednici.

Članom 24. Nacrta zakona predviđena je finansijska podrška Republike Srbije iz budžeta uplatom novčanih sredstava na račun Saveza Jevrejskih opština Srbije i to iznosa od 950.000 eura na nivou kalendarske godine, a na period od 25 godina.

Ovo je samo deo novina predviđenih Nacrtom zakona, koji će po okončanju javne rasprave pred ministre, a zatim i pred poslanike, početkom 2016. godine. Ovaj zakon se, prema rečima direktora Agencije za restituciju, Strahinje Sekulića, čeka od 2011. godine, a njegovo donošenje predviđeno je Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US).

Zahtev za povraćaj imovine Agenciji će podnositi jevrejske opštine. Reč je o imovini porodica koje su cele stradale u Holokaustu, kao i organizacija koje su bile u funkciji jevrejske zajednice, a imovina im je oduzeta tokom rata. Predmet vraćanja biće zgrade, stanovi, poslovni prostor, građevinsko i poljoprivredno zemljište, šume...

U Srbiji je pre Drugog svetskog rata, kako kaže Robert Sabadoš, predsednik Jevrejske opštine Subotica, bilo oko 35.000 Jevreja, a u Holokaustu ih je stradalo 80 odsto. Gotovo sve porodice su bile stambeno obezbeđene, a mnoge su imale i fabrike, lokale, hektare oranica i šuma. U pojedinim gradovima, kao što je recimo Subotica, gotovo sve fabrike pripadale su Jevrejima. Pošto je vraćanje njihovog nekadašnjeg celokupnog bogatstva nemoguće, nađeno je pomirljivo rešenje o naknadi tokom narednih 25 godina.

Sve što bude moguće, biće vraćeno u naturi, međutim, iz vraćanja su izuzeti reprezentativni objekti za potrebe Narodne skupštine, Vlade i predsednika Republike Srbije, diplomatsko-konzularna i vojna predstavništva, škole, vrtići, domovi zdravlja i bolnice, zgrade javnih preduzeća iz oblasti energetike, telekomunikacija, saobraćaja, vodoprivrede i komunalnih delatnosti, službene zgrade državnih organa, nepokretnosti koje su u međuvremenu privatizovane... Neće biti vraćana ni umetnička dela koja su postala sastavni deo zbirki muzeja i galerija.

Rok za podnošenje zahteva Agenciji za restituciju je tri godine od dana stupanja budućeg zakona na snagu. Zakupci koji se već nalaze u zgradama koje su predmet vraćanja ostaće u njima pod dosadašnjim uslovima do tri godine.

Svim prihodima upravljaće Savez jevrejskih opština, a sredstva će biti korišćena za proučavanje i dokumentovanje perioda Holokausta, obeležavanje značajnih datuma u vezi s tim periodom, naučnoistraživačke projekte, izdavanje publikacija, obrazovanje o Holokaustu i zločinima fašista, stipendiranje đaka i studenata, finansijsku podršku preživelim Jevrejima i jevrejskoj zajednici, jačanje njenih veza sa sunarodnicima u svetu...

Članom 38. Nacrta zakona predviđeno je vršenje nadzora i praćenje upravljanja prihodima koji se ostvare primenom ovog zakona Odbora za nadzor i predviđen sastav ovog odbora i njegov delokrug poslova.

- Donošenje ovog zakona bila je ne samo naša zakonska, već i civilizacijska i moralna obaveza - kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije i dodaje da su u njegovom kreiranju učestvovali ne samo svi relevantni državni organi, već i predstavnici jevrejske zajednice u Srbiji i u svetu. - Donošenje zakona doprineće ugledu naše zemlje u svetu.

- U Srbiji danas živi 3.000 Jevreja, što je tek desetina njihovog broja pre rata - kaže Robert Sabadoš. - Stradalo je veoma mnogo porodica iza kojih nije ostao niko. Zato i mi i država smatramo da bar deo njihove nekadašnje imovine treba da bude vraćen jevrejskoj zajednici. Ta imovina nije velika i poslužiće opstanku jevrejskih opština širom Srbije. Podržavamo ovaj zakon i voleli bismo da što pre bude usvojen.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 10.12.2015.
Naslov: Redakcija