Zastava Bosne i Hercegovine

NACRT ZAKONA O RADNOM ANGAŽOVANJU ZBOG POVEĆANOG OBIMA POSLA U ODREĐENIM DELATNOSTIMA: Zaposleni može biti angažovan najviše 15 dana kod istog poslodavca, najviše 90 dana u građevinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu, i najviše 120 dana u toku godine u poljoprivredi i na kućnim poslovima


Čuvanje dece i starijih, čišćenje, ali i mnogi poslovi u ugostiteljstvu, turizmu, poljoprivredi i građevinarstvu uskoro ulaze u zakonski okvir. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predstavila je kompletan Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima, koji je izazvao brojne polemike u javnosti.

Pre svega, povod za donošenje ovog zakona jeste smanjivanje sive ekonomije. Prema podacima do kojih je došao NALED, u 2018. godini čak 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi (65.000-80.000, prema RZS) radilo je u sivoj zoni.

Pored poljoprivrede, Nacrt zakona predviđa uključivanje onih delatnosti i poslova koji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i rezultatima istraživanja, imaju visoko učešće rada na crno. Reč je o poslovima van radnog odnosa, koji se rade povremeno, na dan, kao ispomoć ili dopunski posao, naročito u delatnostima kao što su kućni i pomoćni poslovi (od 17.384 radnika 50 odsto radi na crno), građevinarstvu (od 139.000 radnika 36,7 odsto radi na crno), turizam i ugostiteljstvo (od 102.000 zaposlenih 18 procenata radi na crno).

Iz NALED-a kažu da se pre pripreme Nacrta zakona gledalo kakvi su sistemi prijavljivanja radnika na istim poslovima u zemljama kao što su Hrvatska, Austrija i Mađarska, i da neke od tih država imaju vaučere koji se lepe u radnu knjižicu radnika koji je angažovan na dan.

Direktorka za regulatornu reformu u NALED-u, Jelena Bojović, ocenjuje da takav sistem zbog ukidanja radnih knjižica u Srbiji pre nekoliko godina nije mogao da zaživi, i da se zbog toga uvodi savremeniji elektronski sistem evidentiranja sezonskih radnika preko portala Poreske uprave.

U Nacrtu novog Zakona koji za sada nosi ime o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla, nisu obuhvaćeni samo sezonski poslovi, već i oni poput čuvanja dece ili čišćenja kuće.

Poslodavac prema Nacrtu može biti pravno lice ili preduzetnik za delatnosti kao što su građevinarstvo, turizam, ugostiteljstvo i poljoprivreda, fizičko lice (poljoprivreda, seosko turističko domaćinstvo, kućni i pomoćni poslovi) ili stambena zajednica.

Prema rečima Jelene Bojović, poslodavac ne može biti agencija za privremeno zapošljavanje.

Ako bude usvojen, Zakon predviđa da na ovakav način zaposleni može biti angažovan najviše 15 dana kod istog poslodavca, najviše 90 dana u građevinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu, i najviše 120 dana u toku godine u poljoprivredi i na kućnim poslovima.

Takođe, prema rečima predstavnika NALED-a, predviđena su ograničenja i za poslodavce:

  • Da angažuju lica preko sistema više od 180 dana u toku godine
  • Da angažuju lica 120 dana preko sistema, pa putem PP ugovora – dani se zbrajaju
  • Ne mogu da otpuste radnika sa Ugovorom o radu, pa da ga angažuju preko sistema – potrebno je da protekne tri meseca
  • Zabranjeno je da angažuju neograničen broj lica preko sistema u građevini i turizmu i ugostiteljstvu – kvote

Osim ograničenja, Nacrt zakona predviđa i prava po osnovu rada van radnog odnosa koja su u skladu sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje). Angažovani na ovaj način imaće pravo na ograničeno radno vreme i dnevne i nedeljne odmore, zaštitu trudnica, porodilja i maloletnih lica, pravo na bezbednost na radu, na novčanu naknadu i pravo iz PIO i osiguranje u slučaju povrede na radu.

Bojović naglašava da angažovanjem po novom Zakonu radnici zadržavaju prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, kao i na mere politike zapošljavanja, porodičnu penziju, na finansijsku podršku porodici sa decom. Angažovani neće izgubiti pravo na socijalnu zaštitu za sebe i porodicu, kao i na zdravstveno osiguranje.

Predviđeno je, prema novom Zakonu, da angažovanje sezonskih radnika bude definisano elektronskim, pisanim ugovorom.

“Najpre poslodavac i radnik dogovaraju uslove rada, kao što su visina naknade, mesto rada, odmori. Nakon toga poslodavac pisanim putem obaveštava radnika o dogovorenim uslovima preko informacionog sistema i upoznaje ga sa načinom preuzimanja obaveštenja. Stupanjem lica na rad smatra se da su prihvaćeni uslovi rada i da je Ugovor zaključen. Takođe je bitno naglasiti da je poslodavac dužan da radniku na zahtev izda i pisanu potvrdu o prethodnom radnom angažovanju”, naglašava Bojović.

Kada je reč o troškovima angažovanja, iz NALED-a kažu da je minimalna osnovica za plaćanje doprinosa 28.402 dinara, da se porez plaća 10 odsto, doprinosi za PIO 25,5 procenata i doprinos za osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti dva odsto (što je ukupno 355 dinara po danu angažovanja). Novčana naknada za rad ne može biti niža od minimalne cene rada koja trenutno iznosi 184 dinara po satu.

Na ovaj način mogu biti angažovani zaposleni i radno angažovani, nezaposleni, penzioneri, maloletna lica – osim u građevinarstvu, i stranci dok kratkotrajno borave u Republici Srbiji, uz evidencioni broj.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 04.10.2021.
Naslov: Redakcija