Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: Zahtev za odlaganje poreskih obaveza podnosi se nadležnoj filijali Poreske uprave, a prema mestu sedišta kompanije ili prebivališta poreskog obveznika. Poreska uprava može poreski dug u celini ili delimično prekomponovati i odložiti plaćanje. Odlaganje plaćanja poreza može se, po našim propisima, dobiti najduže u roku od 60 meseci. Ako obveznici ne poštuju plan otplate koji su postigli sa Poreskom upravom po službenoj dužnosti će im biti poništen sporazum o odgađanju plaćanja. Tada se celokupan dug naplaćuje iz hipoteka, menica ili drugih sredstva obezbeđenja koje je dužnik dao


Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 i 68/2015 - dalje: Zakon) ne primenjuje se glatko. Umesto da se isporučena roba ili usluge plate u roku od najduže dva meseca, obično se čeka i duže od sto dana.

To donosi brojne probleme, među kojima su nedostatak likvidnosti za privrednike, te kašnjenja plata. Zbog svega toga ni privreda ni građani ne mogu da ispune poreske i druge obaveze prema državi. Da ne bi imali problema, odnosno da bi se spasili prinudne naplate mogu da iskoriste mogućnost koji im pružaju propisi, odnosno da odlože plaćanje poreza.

Da su ovu mogućnost mnogi iskoristili kažu i u Poreskoj upravi Srbije, gde je za prvih šest meseci ove godine, a po zahtevima poreskih obveznika, odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza u 7.118 slučaja. Zato u Poreskoj upravi smatraju da je, imajući u vidu broj odobrenih odgoda, veliki broj obveznika upoznat s mogućnostima koje im u ovoj oblasti propisi pružaju.

Zahtev za odlaganje poreskih obaveza podnosi se nadležnoj filijali Poreske uprave, a prema mestu sedišta kompanije ili prebivališta poreskog obveznika. Poreska uprava može poreski dug u celini ili delimično prekomponovati i odložiti plaćanje. Odlaganje plaćanja poreza može se, po našim propisima, dobiti najduže u roku od 60 meseci, odnosno pet godina.

Ukoliko dobije potvrdan odgovor klijent ne plaća dospele obaveze ali mora da obezbedi potraživanje koje poreznici imaju prema njemu. Kada su u pitanju građani to je neophodno samo ako je dug viši od 200.000 dinara, dok je za pravna lica taj prag milion i po dinara. U svim drugim slučajevima potrebno je priložiti sredstvo obezbeđenja, koje po vrednosti naplate ne može biti manje od visine poreza koji duguje. Obezbeđenje može biti hipoteka na nepokretnost ili zaloga na pokretnim stvarima. Kao obezbeđenje poreznici prihvataju i neopozivu bankarsku garanciju. U opticaju su i jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine odgovarajuće vrednosti. Tu su još i menica obezbeđena s dva žiranta na čije se zarade stavlja administrativna zabrana. Poreski dug može se naplatiti i putem avalirane menice koju izdaje poslovna banka.

Ceo poreski dug je komponovan tako da obveznik otplaćuje 50 odsto glavnog duga, a drugi deo su pripadajuće kamate. Dok traje izmirivanje ovih obaveza obveznik je dužan da po planu svaku ratu izmiri na vreme, odnosno da se pridržava rokova koje su mu poreznici odredili. Ukoliko se toga pridržava na kraju otplate otpisaće mu se 50 odsto kamate koja je vezana za dug. Otpis se računa na svakih 12 izmirenih rata.

Ako obveznici ne poštuju plan otplate koji su postigli sa Poreskom upravom po službenoj dužnosti će im biti poništen sporazum o odgađanju plaćanja. Tada se celokupan dug naplaćuje iz hipoteka, menica ili drugih sredstva obezbeđenja koje je dužnik dao.

Poreski konsultant Đerđ Pap kaže da se svima koji traže odlaganje obaveza, a ispunjavaju uslove to i odobrava. U zavisnosti od visine duga o tome odlučuju razne instance - od direktora filijale Poreske uprave pa sve do ministra finansija.

Pap podseća da je potrebno da poreski dug iznosi bar pet odsto ukupnog godišnjeg prihoda male kompanije. Ukoliko se radi o velikoj firmi, to je pet odsto iznosa obrtnih sredstava.

Na neplaćeni porez plaća se kamata ravna referentnoj stopi Narodne banke Srbije ili 3,5 odsto koliko je ona sada. To je povoljnije nego za druge vrste sličnih kaznenih kamata gde se na referentnu stopu dodaje još deset odsto.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 09.10.2017.
Naslov: Redakcija