REFORMA PORESKOG SISTEMA: Potrebno je povećati broj zaposlenih u Poreskoj upravi, uvesti sistem selekcije, napredovanja i nagrađivanja kadrova zasnovan na visokim stručnim kriterijumima, razvijati sistem za procenu rizika, tako da resursi PU budu usmereni na kontrolu onih obveznika koji se procenjuju kao najskloniji utaji poreza. Neophodno je sistemski raditi na ujednačavanju postupanja različitih delova Poreske uprave po istim ili sličnim pitanjima
Prilikom poslednje posete Srbiji delegacija Međunarodnog monetarnog fonda od nadležnih u Srbiji zahteva se da ubrza reforma Poreske uprave.
Efikasnija naplata i brže suzbijanje sive ekonomije i punjenje državne kase je jako bitno. Prema rečima dr Saše Ranđelovića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu reforma Poreske uprave treba da ima za cilj efikasniju naplatu poreza i smanjenje rizika i troškova poslovanja u Srbiji.
"Zato je potrebno u narednom periodu povećati broj zaposlenih u Poreskoj upravi, zatim uvesti sistem selekcije, napredovanja i nagrađivanja kadrova, tako da on bude zasnovan samo na visokim stručnim kriterijumima. Od gotovo šest hiljada zaposlenih u Poreskoj upravi, svega deset odsto je angažovano na poslovima kontrole. Ostali se bave administrativno-tehničkim poslovima. Prošle godine su u PU prešli na elektronsko podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza. Zato bi zaposleni koji su ranije radili na administriranju papirnih poreskih prijava trebalo obučiti da rade poslove jednostavnijih poreskih kontrola", kaže dr Ranđelović. Osim toga, prema njegovim rečima, potrebno je dalje razvijati sistem za procenu rizika, tako da resursi Poreske uprave budu usmereni na kontrolu onih obveznika ili grupa obveznika koji se procenjuju kao najrizičniji, odnosno najskloniji utaji poreza.
"U cilju unapređenja pravne sigurnosti i predvidljivosti uslova poslovanja potrebno bi bilo sistemski raditi na ujednačavanju postupanja različitih delova Poreske uprave po istim ili sličnim pitanjima", kaže on.
U Srbiji se prema nekim procenama, čak trećina BDP-a izgubi u sivoj zoni i čini se da borba protiv sive ekonomije nije dovoljno efikasna.
"Unapređenje efikasnosti rada Poreske uprave i drugih inspekcijskih službi predstavlja ključni mehanizam za suzbijanje sive ekonomije. Takođe je potrebno raditi na unapređenju rada drugostepenih organa i sudova u postupanju u ovim slučajevima, a da bi svi koji ne poštuju poreske propise bili adekvatno sankcionisani. S druge strane, potrebno je uraditi više na unapređenju poreskog morala i spremnosti obveznika da dobrovoljno plate porez. Poreski moral zavisi pre svega od dostupnosti i kvaliteta dobara i usluga koje im država pruža. Zato je unapređenje efikasnosti javnog sektora kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita i državna administracija bitan preduslov za smanjenje sive ekonomije", ističe dr Saša Ranđelović.
On dodaje da je potrebno raditi i na obrazovanju građana o vrednosti dobara i usluga koje dobijaju od države -na primer svaka porodica sa detetom školskog uzrasta od države dobije usluge obrazovanja koje godišnje koštaju oko 2.100 evra. Prema njegovom mišljenju, podizanje svesti o tome bi takođe pozitivno uticalo na smanjenje sive ekonomije. Od 2018. godine na snagu treba da stupi primena novih propisa vezanih za naplatu PDV-a. Preduzetnici i knjigovodstvene agencije procenile su da se radi o novom komplikovanom sistemu.
"Promena propisa koji se odnose na administriranje poreza bi trebalo da obezbede državi da kroz poreske prijave i evidencije prikupi informacije koje su joj neophodne za analizu i kontrolu naplate poreza. Podjednako je važno da troškovi koje obveznici imaju po osnovu obračuna i plaćanja poreza minimiziraju", kaže Ranđelović.
Reforma sistema neporeskih dažbina (naknada, taksa i slično.) bi trebalo da sistem javnih prihoda učini predvidivijim, transparentnijim i efikasnijim.
"Svedoci smo da lokalne samouprave ili javna preduzeća često i više puta povećavaju neke dažbine tokom godine, u skladu sa svojim finansijskim potrebama, što poslovno okruženje čini vrlo nestabilnim i nepredvidivim. Prvi korak u rešavanju ovog pitanja bio bi donošenje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, kojim bi se u jednom aktu, na jedinstven način, uredili bitni elementi velikog broja dažbina koje se plaćaju za korišćenje raznih javnih dobara. Na taj način bi se ograničila mogućnost njihovog nekontrolisanog uvođenja i menjanja. Osim toga, potrebno je kroz izmenu Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 - usklađeni din. izn., 125/2014 - usklađeni din. izn., 95/2015 - usklađeni din. izn., 83/2016, 91/2016 - usklađeni din. izn. i 104/2016 - dr. zakon) reformisati pojedine lokalne dažbine, koje se često neodmereno određuju od strane opština i gradova", naglašava Ranđelović i dodaje da je dobar primer taksa za isticanje firme.
On kaže i da bi trebalo neke od lokalnih dažbina integrisati sa istovetnim republičkim, a prihode od tog poreza podeliti između republike i lokalnih samouprava, jer nije ekonomski opravdano da se na istu osnovu plaćaju dva gotovo identična poreza, kao što je to slučaj sa porezom na motorna vozila.
"Ministarstvo finansija je 2015. godine izradilo Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim je pitanje lokalnih dažbina bilo uređeno na transparentan i efikasan način, ali je taj Nacrt zakona, pod pritiscima udruženja opština i gradova, povučen", ističe dr Ranđelović.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, Dušanka Vujošević, 09.10.2017.Naslov: Redakcija