NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Stambena zajednica je nedobitna organizacija, ali može ostvarivati prihode izdavanjem zajedničkih delova zgrade na tržištu i koristiti taj prihod za potrebe održavanja zgrade. Uvodi se obavezno osiguranje od štete trećim licima kroz zaključivanja ugovora o osiguranju od štete trećim licima na zajedničkim delovima zgrade, i to za zgrade sa pet i više stanova. Tako će ubuduće, u slučaju pada dela fasade, fizičko ili pravno lice koje je oštećeno moći da naplati štetu

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Goran Vesić saopštio je da u ponedeljak, 11. septembra, počinje javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koja će trajati do 3. oktobra.

Vesić je rekao da će se javna rasprava organizovati u formi prezentacija i diskusija, i to u Zaječaru (13. septembra), Somboru (18. septembra), Kraljevu (20. septembra), Kragujevcu (22. septembra), Nišu (26. septembra), Novom Sadu (28. septembra) i Beogradu (2. oktobra).

Postojeći Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 i 9/2020 - dr. zakon) je veoma dobar, ali je nakon više od šest godina kako se primenjuje potrebno da se pojedine odredbe bolje preciziraju i da se snažnije zaštite prava stanara, objasnio je on.

Ministar je pozvao sve zainteresovane da učestvuju na javnoj raspravi i da daju svoje primedbe i predloge direktno ili putem mejla, jer je cilj da izmenama zakona rešimo sve probleme koji se sada pojavljuju u funkcionisanju stambenih zajednica.

Predloženim izmenama precizira se da je stambena zajednica nedobitna organizacija, ali da može da ostvaruje prihode izdavanjem zajedničkih delova zgrade na tržištu i da se taj prihod koristi za potrebe održavanja zgrade.

Predviđeno je postojanje “zajednica ulaza” u zgradama koje imaju više fizički razdvojenih celina, a reguliše se dodatna saglasnost stambene zajednice za postavljanje instalacija koje emituju zračenja.

Izmenama se predlaže dodavanje novih informacija u Registar stambenih zajednica, kao što su “program održavanja” i “izveštaj o osiguranju”, pri čemu su to javno dostupni podaci kako bi se olakšao inspekcijski nadzor, u smislu omogućavanja kontrole bitnih informacija o održavanju zgrade bez fizičkog nadzora, odnosno elektronskim putem.

Izmenama zakona precizira se način odlučivanja u specifičnim situacijama kako bi se otklonili nedostaci uočeni u praksi, kao što su slučajevi prećutne saglasnosti korisnika javne svojine, davanje ovlašćenja članu porodičnog domaćinstva ili zakupcu od stane vlasnika za zastupanje na skupštini stambene zajednice ili učešće naslednika preminulog vlasnika pre okončanja ostavinskog postupka.

Poseban akcenat je stavljen na veću pristupačnost stambene zajednice za lica sa invaliditetom, tako da je sada za odluku o postavljanju rampe ili lifta za invalide dovoljna odluka obične većine prisutnih na sastanku stambene zajednice.

Potpuno je uređen rad skupštine stambene zajednice kako bi svi članovi ranije bili upoznati sa predviđenim odlukama, kako se neko proglašava nedostupnim vlasnikom stana, izgled zapisnika i slično.

Takođe, uvodi se obavezno osiguranje od štete trećim licima kroz zaključivanja ugovora o osiguranju od štete trećim licima na zajedničkim delovima zgrade, i to za zgrade sa pet i više stanova. Tako će ubuduće, u slučaju pada dela fasade, fizičko ili pravno lice koje je oštećeno moći da naplati štetu.

Izmenama zakona se dopunjavaju odredbe o tome ko sve može biti biran za upravnika, pošto je u vezi sa tim pitanjem bilo brojnih nedoumica.

Precizira se način primopredaje dokumentacije u slučaju promene upravnika, što je veoma često predstavljalo problem u praksi. Do sada je bilo nedoumica oko toga da li član porodičnog domaćinstva vlasnika ili zakupac stana može da bude upravnik ili ne. Sada se precizira da mogu da budu uz odgovarajuću saglasnost vlasnika stana, čime se olakšava upravljanje stambenom zajednicom.

Izmenama zakona sistem profesionalnog upravljanja značajno se unapređuje i težište odgovornosti se prenosi sa profesionalnog upravnika na “organizatora profesionalnog upravljanja” kao pravno lice.

Olakšava se kontrola pružanja usluge kroz uspostavljanje “registra organizatora profesionalnog upravljanja”, koji će biti javno dostupan. Trenutno, mehanizam kontrole i mogućih sankcija je predviđen samo kroz Sud časti Privredne komore, i to se pokazalo nedovoljnim.

Predlaže se da Privredna komora Srbija kontroliše rad organizatora profesionalnog upravljanja kao pravnih lica, kao i obaveza kontinuiranog dodatnog obrazovanja profesionalnih upravnika od strane Komore.

Uvodi se “registar organizatora profesionalnog upravljanja”, koji će biti javno dostupan svim građanima kako bi bolje donosili odluke sa kim će da zaključe ugovor o upravljanju.

Građani će moći da vide koliko zgrada drži jedan organizator profesionalnih upravnika i koliko profesionalnih upravnika zapošljava.

Dodatno se preciziraju i dopunjavaju odredbe koje se odnose na rad prinudnih upravnika, pre svega u smislu proširenja ovlašćenja u preduzimanju neophodnih mera kada stambena zajednica ne funkcioniše.

Predlaže se preciziranje obaveza o zaključivanju ugovora o hitnim intervencijama, a propisuje se i krajnji rok za donošenje programa održavanja, kao ključnog dokumenta za kontrolu funkcionisanja organa upravljanja.

Takođe, uvodi se javni interes u održavanju tako što se predlažu izmene kojima se preciznije definiše način podrške lokalne samouprave za održavanje i unapređenje stambenih zgrada, kao što je sanacije fasada, uređenje krovova i liftova, tako da sada lokalna samouprava može da finansira potpuno ili delimično ove radove.

Izvor: Vebsajt Vlade, 07.09.2023.
Naslov: Redakcija