ODGOVORNOST DRŽAVE ZA NEIZVRŠENJE SUDSKIH ODLUKA U KOJIMA JE DUŽNIK PREDUZEĆE SA VEĆINSKIM DRŽAVNIM ODNOSNO DRUŠTVENIM KAPITALOM

Predsednica Ustavnog suda Snežana Marković prisustvovala je 6. septembra 2023. godine, otvaranju XXX tradicionalnog savetovanja privrednih sudova Republike Srbije, koje je upriličeno na Zlatiboru. Obraćajući se učesnicima, predsednica Marković je podsetila na odluku Ustavnog suda, donetu na sednici 7. juna 2023. godine, kojom je Sud usvojio ustavne žalbe podnosilaca protiv osporenih rešenja Privrednog suda u Beogradu i Privrednog apelacionog suda, kojima je pravnosnažno odbijen njihov prigovor radi ubrzanja postupka i utvrdio povredu iz člana 32. stav 1. Ustava zbog povrede prava na pravično suđenje.

- Ustavni sud je utvrdio da je u osporenim rešenjima merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način, poništio je rešenje Privrednog apelacionog suda u tom delu i odredio da taj sud u ponovnom postupku donese novu odluku – rekla je predsednica Marković i pojasnila da je Ustavni sud imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim odnosno društvenim kapitalom.

Kako je objasnila, Sud je imao u vidu i činjenicu da je Republika Srbija u ovim predmetima zaključivala prijateljska poravnanja sa Evropskim sudom za ljudska prava, uz prihvatanje obaveze da podnosiocima isplati iznose neisplaćenih potraživanja, kao i određene iznose na ime naknade nematerijalne štete i troškove postupka koji su viši za skoro 450 evra od onih koje su isplaćivali domaći sudovi. Od značaja za odlučivanje je i činjenica da se grupa predmeta Kačapor i druge grupe predmeta nalaze u pojačanom nadzoru od strane Komiteta ministara Saveta Evrope.

- U postupanju domaćih sudova Ustavni sud je primetio da prilikom odlučivanja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim odnosno društvenim kapitalom, već da su osporena rešenja zasnovana isključivo na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ("Sl. glasnik RS", br. 40/2015)– ukazala je predsednica Marković dodavši da je Ustavni sud naglasio da od isključivog ili odlučujućeg značaja nisu složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, pri čemu je posebno važno da je odgovornost za isplaćivanje naknade na državi ne na stečajnom postupku.

Predsednica Marković je rekla da je, imajući u vidu da je postupak u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzanja postupka trajao pet godina i pet meseci, što je duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda za ljudska prava smatra prihvatljivim, te da postupajući sudovi nisu primenili relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu.

- Posledice navedene odluke Ustavnog suda u vidu smanjenja broja predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava, na čemu insistira i Komitet ministara Saveta Evrope, zavisiće i od toga kako će privredni sudovi izvršavati ovu odluku – zaključila je predsednica Marković.

Cilj savetovanja privrednih sudova Republike Srbije, čiji organizator je Privredni apelacioni sud, je rasprava i diskusija o najaktuelnijim i najspornijim pitanjima iz oblasti stečaja, privatizacije, izvršnog postupka, seta pravosudnih zakona, Zakona o privrednim društvima, Zakona o parničnom postupku, građanskog prava, kao i materije privrednih prestupa.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 06.09.2023.
Naslov: Redakcija