Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ODRŽAN PRVI OKRUGLI STO NALEDA I UDRUŽENJA ZA RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA IZ NIŠA U OKVIRU KAMPANJE "MESEC PAUŠALACA": Jasno utvrđivanje kriterijuma po kojem se utvrđuje poreska osnovica, različita tumačenja Poreske uprave, skraćenje rokova za dostavljanje rešenja su pitanja koja muče 110.000 paušalaca u Srbiji


Neizvesnost, kašnjenje rešenja, velika doza subjektivnosti poreskih inspektora, gubljenje vremena da bi se često išlo u Poresku upravu, umesto da komunikacija bude mejlom, a često i neprijatna obraćanja poreskih inspektora paušalcima, ali i teškoće da podignu kredit u banci - samo su neki od problema sa kojima se preduzetnici paušalci u Srbiji susreću.

Ali, to će se menjati, volja i način postoji, rečeno je na prvom okruglom stolu NALED i Udruženja za razvoj preduzetništva iz Niša, u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike i uz podršku USAID-a, u okviru kampanje Mesec paušalaca.

"Želimo da unapredimo javno-privatni dijalog i da se otvori proces dijaloga", poručio je Milivoje Jovanović iz Udruženja za razvoj preduzetništva iz Niša.

Jasno utvrđivanje kriterijuma po kojem se utvrđuje poreska osnovica, da ne bude različitih tumačenja Poreske uprave, skraćenje rokova za dostavljanje rešenja, ukazao je on muči 110.000 paušalaca u Srbiji

"Radimo na izradi svojevrsnog kalkulatora pomoću kojeg bi u kratkom roku mogli zainteresovani da približno budu upoznati koliko bi im paušalni porez mogao da iznosi. Za paušalce je naročito važno da znaju da predvide sistem pre nego što uđu u dinamiku plaćanja", rekao je Jovanović.

Paušalci u proseku izgube od 20 do 30 odsto vremena na razne procedure, a godišnje 20.000 - 30.000 preduzetničkih radnji se zatvori. Velike razlike postoje među paušalcima jer u taj sistem oporezivanja pripadaju i frizeri, krojači, obućari, taksisti, ali i IT sektor, advokati.

Dragan Agatonović, iz Poreske uprave, najavio je da će poreska uprava u što kraćem vremenskom periodu dostavljati poreska rešenja, a da se intezivno radi na softveru koji bi omogućio da se na jednostavan način dostavljaju informacije kako bi se utvrdio porez za obveznike.

"Izmenama zakona biće omogućeno i ukidanje M4 obrasca", rekao je Agatonović.

Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika, govoreći o novim oblicima rada, istakla je da su Srbija i Rumunija prve dve zemlje po radu ljudi na digitalnim platformama po glavi stanovnika i učešću radne snage. A na taj način obavlja se rad u IT sektoru, kreativnoj industriji, daju se časovi engleskog, matematike. Ona je predstavila rezultate istraživanja rada na digitalnim platformama u Srbiji.

"Uglavnom na njima rade ljudi od 25 do 35 godina, fakultetski obrazovani, sa masterom, ima i doktora nauka. Motiv im je dodatni novac. Više je muškaraca od žena, a oni i skoro duplo više zarađuju. Žene su niže plaćenje, bave se pisanjem prevođenjem, administrativnim poslovima. Svima je zajedničko da su uplašeni da njihov posao može da bude sasečen porezom. Uglavnom su muškarci ti koji su regulisali prihod od platformi i svoj radni status", ističe Jakobi.

Izvor: Vebsajt Blica, 10.09.2018.
Naslov: Redakcija