ZAKON O LOKALNOJ SAMOUPRAVI: Zaštitnik građana uputio preporuke da se izmenama i dopunama Zakona bliže uredi pojam "nacionalne ravnopravnosti", odnosno da Zakon preciznije uredi koja su to pitanja koja ova tela razmatraju
Ni posle deset godina od donošenja odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon i 101/2016 - dr. zakon - dalje: Zakon) o obavezi osnivanja saveta za međunacionalne odnose u višenacionalnim sredinama, saveti još uvek nisu svuda zaživeli, ili ne zasedaju redovno, utvrdio je Zaštitnik građana u svom istraživanju. Na predstavljanju Posebnog izveštaja Zaštitnika građana o savetima za međunacionalne odnose, Ombudsman Zoran Pašalić je naveo da su od ukupno 72 mešovite nacionalne jedinice saveti osnovani u 53 jedinice.
Nalazi Zaštitnika građana govore i to da je jedina zakonska obaveza koju sve jedinice lokalne samouprave ispunjavaju ta da se predstavnici nacionalnih manjina u savetu biraju na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine. U praksi jedinice lokalne samouprave imaju poteškoća sa prepoznavanjem odluka koje se tiču nacionalne ravnopravnosti. Prema podacima iz jedinica lokalnih samouprava prikupljenim za potrebe ovog izveštaja, dolazi se do zaključka da je potrebno preciznije urediti kojim se pitanjima bavi savet, odnosno koje se odluke tiču nacionalne ravnopravnosti i šta ovaj pojam podrazumeva, rekao je Zoran Pašalić.
Slobodna procena lokalnih organa koje su to odluke koje se tiču nacionalne ravnopravnosti jeste razlog što ih lokalne samouprave ne dostavljaju, ili selektivno dostavljaju savetima na mišljenje. Saveti ne funkcionišu zbog nepreciznosti Zakona i zato što se pojmovi "nacionalna ravnopravnost" i "međuetnički odnosi" dovode u vezu sa lošim međuetničkim odnosima, što je u praksi dovelo do toga da su se uloga saveta i njegovo delovanje videli samo u situacijama međuetničkih tenzija i sukoba.
Stoga je Zaštitnik građana još 2010. godine uputio preporuke jedinicama lokalne samouprave sa nacionalno mešovitim sastavom stanovništva, da ukoliko to nisu učinile, osnuju Savet kao obavezno samostalno radno telo, ali i da svi organi jedinice lokalne samouprave dostavljaju obavezno i blagovremeno predloge svih odluka koje se tiču nacionalne ravnopravnosti Savetu na mišljenje i da mišljenje Saveta uzimaju u obzir pri donošenju konačnih odluka.
Zaštitnik građana je uputio preporuke i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave da, pre svega, izmenama i dopunama odredbe čl. 98. navedenog Zakona bliže uredi pojam "nacionalne ravnopravnosti", odnosno da Zakon preciznije uredi koja su to pitanja koja ova tela razmatraju.
Ministarka pravde Nela Kuburović je rekla da funkcionisanje saveta za međunacionalne odnose predstavlja još jedan korak u ispunjenju obaveza koje je Srbija preuzela u okviru evropskih integracija, a posebno poglavlja posvećenih vladavini prava. Ona je istakla da su dobrosusedski međunacionalni odnosi osnova za razvoj tolerancije, jedne od osnovnih vrednosti modernog društva. Posebno je istakla značaj Zaštitnika građana, koji je, uz druge nezavisne državne organe, zauzeo važno mesto u Poglavlju 23.
U uvodnom delu skupa učestvovali su i v.d. pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave Ivana Antić, v.d. direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava dr Suzana Paunović, šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji Jan Luneburg, kao i predstavnici lokalnih samouprava.
ZAKON O LOKALNOJ SAMOUPRAVI ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon i 101/2016 - dr. zakon)
Član 98
U nacionalno mešovitim jedinicama lokalne samouprave osniva se savet za međunacionalne odnose, kao samostalno radno telo, koje čine predstavnici srpskog naroda i nacionalnih manjina, u skladu sa ovim zakonom i statutom.
Nacionalno mešovitim jedinicama lokalne samouprave, u smislu ovog zakona, smatraju se jedinice lokalne samouprave u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine čine više od 5% od ukupnog broja stanovnika ili svih nacionalnih manjina čine više od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u Republici Srbiji.
Predstavnike u savetu za međunacionalne odnose mogu imati pripadnici srpskog naroda i nacionalnih manjina sa više od 1% učešća u ukupnom stanovništvu jedinice lokalne samouprave.
Savet razmatra pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom i statutom.
Delokrug, sastav, izbor članova i način rada saveta za međunacionalne odnose uređuje se odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave, koja se donosi većinom glasova od ukupnog broja odbornika u skladu sa statutom.
Način predlaganja i izbora članova saveta za međunacionalne odnose treba da obezbedi ravnomernu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpski narod, niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu članova saveta.
U slučaju nacionalnih manjina koje imaju svoje izabrane nacionalne savete, predstavnici nacionalnih manjina u savetu se biraju na predlog nacionalnog saveta.
Odluke saveta za međunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta.
Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu jedinice lokalne samouprave koja je dužna da se o njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.
Skupština i izvršni organi jedinice lokalne samouprave su dužni da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje savetu.
Savet za međunacionalne odnose ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice lokalne samouprave ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za međunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice lokalne samouprave sa statutom.
Naslov: Redakcija