USTAV RS: Ministarstvo pravde očekuje da će izmene Ustava doneti jednaku primenu zakona za sve građane i efikasnu pravdu, dok iz Udruženja tužilaca kažu da o promenama nemaju sa kim da diskutuju, jer se važne teme izbegavaju
Druga rasprava o izmenama Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) koje se tiču pravosuđa održana je 7. septembra 2017. godine. Za okruglim stolom sastali su se predstavnici pravosudnih institucija i članovi nevladinog sektora.
Ministarstvo pravde očekuje da će promene Ustava doneti Srbiji jednaku primenu zakona za sve građane i efikasnu pravdu, dok iz Udruženja tužilaca kažu da o promenama nemaju sa kim da diskutuju, jer se važne teme izbegavaju.
"Venecijanska komisija je ultimativni sudija i autoritet", rekao je pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović.
On nije precizirao koji su rokovi postavljeni, ali je naveo da će se Srbija truditi da ispuni zadate rokove kada je reč o ustavnim promenama u pravosuđu.
"Optimisti smo kada su u pitanju rokovi. Trudićemo se da ih dostignemo, a ako ih ne dostignemo, kasnićemo - ni prvi ni zadnji put", ukazao je Backović.
On je bio jedan od učesnika skupa u Palati Srbije koji je bio posvećen izmenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.
Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević ukazala je da su narednih meseci predviđene "zgusnute aktivnosti" u javnoj raspravi o ustavnim promenama, kako i se iznašla konkretna rešenja.
Direktor Komiteta za ljudska prava (Yucom) Milan Antonijević rekao je da nevladin sektor čeka Vladine predloge i precizne formulacije po pitanju nezavisnosti sudstva.
"Očekujemo predloge Vlade i po pitaju izbora sudija i po pitanju Pravosudne akademije", ukazao je Antonijević.
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić iskazao je zabrinutost zbog načina u kojoj se skup odvija - i u formi i u sadržini.
On je objasnio da se do sada o toj temi u nekoliko navrata diskutovalo, a da nema nikakve pozicije Ministarstva pravde, koje debatu organizuje, pogotovo imajući u vidu zadate rokove i obećanja koja nisu ispunjena.
Plašimo se da će tekst biti nešto što će na kraju biti izneto bez ikakve mogućnosti korekcije i upliva u to. Nemamo ono što je pozicija države, rekao je Majić, koji je na skupu bio kao predstavnik Centra za pravosudna istraživanja.
Kako je istakao, zabrinjava i tema skupa - stručnost i Pravosudna akademija, jer to nisu ustavne kategorije i Ustavom se ne definišu, a važne su za pravosuđe.
To se dešava u situaciji kade svi izveštaji relevantnih međunarodnih faktora, kad govore o Srbiji i preprekama za učlanjenje u Evropsku uniju obično na prvo mesto postave pravosuđe, "a mogu se svesti na jednu rečenicu - nedostatak nezavisnosti i politički uticaj", rekao je Majić.
On je upozorio da je zato veoma zabrinjavajuće da se dragoceno vreme za diskusiju o ključnim pitanjima troši "na nešto o čemu se može razgovarati tek kad postavimo temelje".
Potpuno je različito da li će suštinski, kao što Ustav govori, sudije birati Visoki savet sudstva, kao najviše sudsko telo, ili ćete praktično poveriti to Pravosudnoj akademiji, u čijem rukovodstvu su ljudi koji tamo mogu biti postavljeni po drugim kriterijumima, rekao je Majić.
Kako je objasnio, onda će na neki način postati potpuno svejedno ko sedi u Visokom savetu sudstva, "ako će oni moći da biraju ljude koji su već predselektovani u Pravosudnu akademiju".
Izvor: Vebsajt N1 i Danas, 07.09.2017.Naslov: Redakcija