Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI ZAKON O DVORSKOM KOMPLEKSU NA DEDINJU: Stav Krunskog saveta je da država ostaje formalni vlasnik dvorskog kompleksa i snosi obaveze brige o imanju, a odobrava status članova dinastije ili im kompenzuje objektivnu vrednost onoga što je preuzela u svoje vlasništvo


Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US - dalje: Zakon) uskoro bi mogao da se menja, ali propisa koji bi regulisao status dvorskog kompleksa na Dedinju i porodice Karađorđević nema na vidiku, iako je njegovo usvajanje predviđeno pre šest godina. Pitanje kako bi to trebalo da bude rešeno, u Srbiji se i dalje smatra osetljivim.

Od Austrije koja je Habzburgovcima zabranila da se vrate u zemlju dok se pojedinačno ne odreknu vladarskih pretenzija, do Rumunije koja je bivšoj vladarskoj porodici vratila svu imovinu, republike su birale različita rešenja za status dinastija koje su vladale u prošlosti. U Srbiji se o tome i dalje polemiše.

Stav Krunskog saveta je jasan. Imovina Karađorđevića je privatno vlasništvo, ali za dvorski kompleks imaju predlog.

"Država ostaje formalni vlasnik i snosi obaveze brige o imanju, a odobrava status članova dinastije ili im kompenzuje objektivnu vrednost onoga što je preuzela u svoje vlasništvo", kaže Dragomir Acović, član Krunskog veća.

Zakon je izuzeo dvorski kompleks na Dedinju od postupaka pred Agencijom zato što je reč o kulturnom dobru od izuzetnog značaja. Ali je i predvideo da će njegov status urediti poseban zakon. Od tada je prošlo šest godina, a rešenja se ne nazire.

"Teško da neka simplifikovana rešenja mogu da prođu poput onog da će to biti privatna svojina ili, sa druge strane, da se kaže to će biti muzej, jer vrlo je složeno ako se ide na nasledno pravo – ne važe pravila o nasleđivanju dinastije nego opšteg građanskog prava. Srbija je još uvek republika", kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

U Republici Srbiji princ Karađorđević oslovljava se prestolonaslednikom, većina građana u istraživanjima se ne opredeljuje za monarhiju, ali je na kraljevsku porodicu osetljiva. Za istoričare je taj sentiment razumljiv.

"Nama nikada nisu vladali strani vladari kakav je slučaj sa Rumunijom, Bugarskom, Grčkom, ali postoji nešto što je sentiment i stvarnost, a stvarnost kaže da je Srbija republika", kaže Dejan Ristić, istoričar.

Istoričar Čedomir Antić smatra da Karađorđevićima sleduju prava i obaveze. Prava, kaže, proističu iz imovine, a obaveze su u državnom interesu.

"Princeza Katarina ima najveći fond koji je najveći privatni fond koji je ikada radio u Srbiji od vremena monarhije. Moglo bi tako nešto da se napravi za obrazovanje", kaže Antić.

"Mislim da treba formalno-pravno priznati da se radi o članovima bivše kraljevske porodice, poštovati i istorijsku i sadašnju realnost, sa druge strane opredeliti nepokretnost koja bi bila stavljena na raspolaganje ili potpuno vraćena", smatra Dejan Ristić.

Pre sedamdeset godina, komunistička vlast konfiskovala je imovinu Karađorđevića, koji su se 2001. vratili u zemlju uz ugovor o pravu na korišćenje dvorova.

Izvor: Vebsajt RTS, Jelena Terzić, 09.09.2017.
Naslov: Redakcija