ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Iako je Zakonom propisano da profesor može da radi sto odsto u jednoj ustanovi i sa dozvolom matične katedre dodatnih 30 odsto u drugoj, pojedini profesori angažovani su i na po pet fakulteta istovremeno i na svakom sa punim radnim vremenom

Pojedini profesori univerziteta, na papiru, dnevno rade i po 400 sati! Angažovani su i na po pet fakulteta u isto vreme i na svakom sa punim radnim vremenom, iako Zakon o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje, 68/2015 i 87/2016) kaže da profesor može da radi sto odsto u jednoj ustanovi i dodatnih 30 u drugoj, sa dozvolom matične katedre. O ovim "preletačima" pričalo se i ranije, ali se sada, kada je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokrenulo Registar nastavnika i istraživača, prvi put jasno vide svi koji se nezakonito vode na nekoliko fakulteta.

Da su se svi ovi profesori odmah "zacrveneli" u registru, da su poznata njihova imena i prezimena, kao i funkcije potvrđuje ministar prosvete Mladen Šarčević.

- Čekam detaljnu analizu, sa imenima i prezimenima, ali tačno je, postoje i oni koji rade na tri, četiri, pa i pet fakulteta - kaže Šarčević. - Čim dobijemo sve podatke, pripremićemo izveštaje i reagovaće inspekcija. Poslaćemo dopise i institucijama i pojedincima koji krše Zakon. Ne može ime i titulu jednog čoveka pet fakulteta da koristi kao referencu kada se akredituje.

Reč je o tome da je fakultetima potreban propisan broj profesora i doktora nauka da bi dobili akreditaciju i radili legalno. U nedostatku sopstvenih kadrova, mnogi privatni fakulteti angažuju kolege sa konkurentskih visokoškolskih ustanova, kojima plate samo da bi iskoristili njihovo ime za akreditaciju. Svojevremeno je bivši rektor Univerziteta u Beogradu govorio da se pojedini profesori u vreme akreditacije prodaju kao fudbaleri u prelaznom roku.

Ministar najavljuje da će se ovoj pojavi stati na kraj, a da je toga bilo i ranije, potvrđuje i prof. dr Đamil Dolićanin, predsednik Komisije za akreditaciju.

- Često smo nailazili na imena istih ljudi u prijavama za akreditaciju različitih fakulteta i visokih škola. Tada im pošaljemo upozorenje i tražimo da pošalju dopunu dokumentacije, tj. da angažuju drugog profesora - objašnjava prof. Dolićanin. - Oni koji to ne urade, ne mogu da se akredituju. Problem sa ovim slučajem je što Agencija nema mogućnost da reaguje usred perioda u kome neko već ima akreditaciju. Dokumentacija se proverava samo za nove akreditacije i reakreditacije.

Registar univerzitetskih nastavnika i istraživača nije koristan samo zato što otkriva ovakvo kršenje Zakona, već i zato što se sada pouzdano, u jednoj bazi, nalaze svi naučnici, svi njihovi radovi i projekti. Prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete zadužen za nauku, kaže da je registar otvoren za istraživače, da provere svoje podatke, sredinom avgusta. Oni su dobili priliku da, svako za sebe, ukaže na eventualne greške u podacima.

- Registar nam je preduslov za raspisivanje konkursa za finansiranje nauke - kaže prof. Popović. - U njemu se vide svi istraživači, njihova zvanja i reference. Ovi podaci će uskoro postati javni i dostupni na sajtu Ministarstva prosvete svima koji su zainteresovani za njih.

Registar je pokazao da u Srbiji postoji 15.500 naučnika koji rade u institutima i profesora sa fakulteta koji se bave naukom. Od ovog broja, ukupno njih 12.000 ispunjava uslove za učešće na konkursu za finansiranje naučnih projekata, koji će ove jeseni raspisati Ministarstvo prosvete.

Izvor: Vebsajt Novosti, I. Mićević, 09.09.2017.
Naslov: Redakcija