ZAKON O DOBROBITI ŽIVOTINJA: Izmenama Zakona neće biti ozakonjena eutanazija napuštenih životinja

Eutanazija napuštenih životinja neće biti ozakonjena, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za veterinu. Time su, nadaju se, stavili tačku na vesti koje su se pojavile na pojedinim portalima i društvenim mrežama, da nove izmene i dopune Zakona o dobrobiti životinja kriju upravo ovu zamku.

- Nisu tačne informacije koje pojedina udruženja plasiraju da se zakon menja kako bi se vršila eutanazija napuštenih životinja - navode u ovom Ministarstvu. - U tom smislu nije namera da se dostignuti nivo ostvarenih prava u postojećem zakonu na bilo koji način umanji.

Aktuelni zakon usvojen je još 2009. godine, a izmene se rade da bi, kako kažu u ovom resoru, propisi bili usklađeni sa zakonodavstvom EU. Ovo se odnosi na dobrobit životinja na farmama, dobrobit u vreme klanja, tokom prevoza, dobrobit životinja koje se koriste u naučne svrhe, dobrobit onih u zoološkim i mini zoološkom vrtovima, kao i dobrobit napuštenih životinja.

- Kako Srbija ima status zemlje kandidata za pristupanje EU, neophodno je da svoje zakonodavstvo izmeni do potpune transpozicije evropskog zakonodavstva - kažu u Ministarstvu.

U udruženjima za zaštitu životinja su, međutim, nepoverljivi, pre svega jer je članovima Radne grupe za izmenu zakona, koju je formiralo Ministarstvo, a koji dolaze iz civilnog sektora, omogućen uvid samo u deo propisa koji se odnosi na prihvatilišta za životinje. Oni od Ministarstva traže uvid u ceo zakonski akt.

- Imamo bojazan da će se uvesti eutanazija napuštenih životinja, jer je na sastanku Radne grupe rečeno da će se izmene nasloniti na pokušaje izmena 2015. i 2019. godine, a znamo da je 2015. bilo pritisaka da se problem napuštenih životinja reši eutanazijom - kaže Ivona Atanasijević Stošić iz udruženja Evropska inicijativa EI-17, članica Radne grupe.

Ona dodaje da je zato važno transparentno objaviti koje će sve izmene biti unete.

- U Zakonu bi, prema našem mišljenju, trebalo urediti status napuštenih životinja, jer je to pitanje suviše opšte regulisano. Važna su i pitanja sterilizacije, kao i uzgajivačnica. Uzgajivačnice moraju da budu stavljene pod kontrolu i da plaćaju porez. Mora se obezbediti i da u praksi zaživi čipovanje. Uprkos propisima, osamdeset odsto životinja nije čipovano, pa kad neko izbaci psa na ulicu, ne zna se ko je to uradio - naglašava naša sagovornica, i dodaje da bi trebalo rešiti i pitanje "nelegalnih privatnih šinteraja".

Poseban problem su neusklađena podzakonska akta sa zakonima, objašnjava Ivona Atanasijević Stošić. Pravila se razlikuju od jedne lokalne samouprave do druge, pa tako postoje odluke pojedinih gradova o ograničenju broja životinja o kojima vlasnici mogu da brinu, o zabrani i kažnjavanju onih koji hrane gradske pse, kao i zabrane privatnim veterinarima da ih leče.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 06.07.2023.
Naslov: Redakcija