ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA: Predviđena novčana naknada za pretrpljene fizičke i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica. Sud u skladu sa jačinom bolova, strahom i njihovim trajanjem, dosuđuje pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu

Kada je tridesetogodišnja žena otišla u jedan kozmetički salon kako bi blago uvećala usne nije ni slutila da će posle ovog rutinskog zahvata završiti na sudu. Dajući joj injekciju u usne doktorka je pogodila arteriju, a pacijentkinja je, nakon brojnih komplikacija, ostala bez dela gornje usne.

Nakon njenih upornih žalbi, u pomenutom salonu rečeno joj je da se "takve stvari dešavaju".

Sličan odgovor stigao je i kada je pozvala zdravstvenu inspekciju. Svi su joj poručili da nema pravo na odštetu.

Međutim, plastični hirurg dr Vesna Rakić kaže da ovi pacijenti i te kako mogu ostvariti svoja prava, ali samo ukoliko se obrate sudu.

– Posledica ove intervencije jeste naruženje te osobe. Ova oblast regulisana je Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja). Ženi je trajno narušen fizički izgled, a posledice se ne mogu ukloniti hirurškim putem, tako da ima pravo na naknadu štete zbog pretrpljenog fizičkog bola i patnje – objašnjava dr Rakić.

Dodaje da su sudski procesi koji su posledica greške plastičnih hirurga veoma česti, ali da se pacijenti često žale bez pravog razloga.

– Dešava se da pacijentkinja smatra da je oštećena jer joj je nakon ugradnje silikona na grudima ostao minimalan rez. To je morao da joj objasni njen hirurg i ovo se smatra minimalnim naruženjem. U tom slučaju pokretanje sudskog procesa je gubljenje vremena. S druge strane, lekari i sudije moraju da shvate da se neke osobe osećaju manje vredno zbog minimalnog ožiljka. To je stvar subjektivnog osećaja i ne možemo to da ignorišemo – navodi dr Rakić.

Dešava se da osobe ne žele da se bune iako im je hirurg, zbog tumora na levoj strani mozga, greškom napravio rez sa desne strane. Kada je uočio grešku, prešao je na levu stranu. Pojedini pacijenti su srećni što su živi i ožiljak im ne smeta. S druge strane, neko drugi ne može da se pomiri ni sa mnogo manje vidljivim posledicama lečenja ili nekog tretmana.

Dr Rakić podseća da pojedince proganja osećaj manje vrednosti zbog fizičkog nedostatka. Pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete zbog naruženja imaju ljudi koji su na radnom mestu zadobili određene telesne povrede, amputirane su im ruka ili noga, imaju ožiljke.... Pravo na naknadu imaju i ljudi kojima je fizički izgled narušen tuđom krivicom u saobraćajnoj nesreći.

– Veoma je teško proceniti odgovarajući stepen naruženja, kao i odrediti pravednu novčanu naknadu. Ponekad je to nemoguće. Lečila sam pacijenta koji je na poslu ostao bez obe ruke. Taj čovek je postao potpuni invalid, a njegov fizički izgled je trajno izmenjen. Nema novca koji to može platiti – nastavlja svoju priču dr Rakić.

Kako kaže, sedam godina je radila na Odeljenju za opekotine Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS-a, gde je lečila najteže bolesnike.

– Pacijentima smo spasavali živote, ali sam uvidela koliko oni pate zbog narušenog fizičkog izgleda. Zatvaraju se u sebe, izbegavaju da izlaze napolje i postaju deo ranjive društvene grupe koju niko ne prepoznaje. Zbog svega toga odlučila sam da dodatno istražim ovu oblast kako bi svi ljudi dobili pravo na odgovarajuću materijalnu naknadu – kaže dr Rakić, koja je prošle godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu odbranila doktorsku tezu o sudskomedicinskoj klasifikaciji naruženja.

Pet godina je dr Rakić pokušavala da sistematizuje ovu oblast kako bi sudije, advokati, sudski veštaci i pacijenti pred sobom imali skalu na osnovu koje bi mogli da vrednuju koliko je određena osoba naružena i koliku bi odštetu zbog toga mogla da dobije.

– Kada je o ovim slučajevima reč, sudska praksa je veoma neusaglašena. Sud je zvao veštake, lekare, koji su davali lično mišljenje o stanju u kojem se nalazi pacijent. Zahvaljujući kolegama, otišla sam korak dalje. Klasifikovala sam 217 naruženja, od veoma malog, preko malog, do veoma velikog stepena. Sve sam to smestila u tabelu, koju sam nazvala Beogradska skala naruženja – objašnjava dr Rakić, napominjući da su u ovom istraživanju učestvovala čak 62 lekara.

Ova skala objavljena je nedavno u knjizi "Ekspertiza naruženja", koju je potpisala dr Rakić. Primenom ove skale, kako kaže, moguće je sagledati i "izmeriti" težinu naruženja. Skalu primenjuje lekar (sudski veštak), posmatrajući neodevenog pacijenta sa udaljenosti od oko pola metra, dok obučenog pacijenta posmatra sa razdaljine od tri metra.

– Ovaj rad će sigurno doprineti unapređenju postojećeg stanja, pogotovo jer istraživanja ove teme u našoj zemlji nisu vršena. Nadam se da ću da zainteresujem kolege i da ćemo zajedno usavršiti ovaj metod kako bi naši pacijenti imali veća prava i pravičniji odnos države – poruka je Vesne Rakić.

U članu 200 Zakona o obligacionim odnosima stoji da je predviđena novčana naknada za "pretrpljene fizičke i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica..." Sud će, kako je navedeno, u skladu sa jačinom bolova, strahom i njihovim trajanjem, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelena Popadić, 07.07.2018.
Naslov: Redakcija