DRŽAVNO PRAVOBRANILAŠTVO: U prvih šest meseci 2017. godine zbog neosnovanog pritvora pristiglo 160 tužbi za naknadu štete. U proseku se za jedan dan neosnovanog pritvora isplaćuje 5.000 dinara

Novih 160 tužbi za naknadu štete zbog neosnovanog pritvora stiglo je u Državno pravobranilaštvo u prvih šest meseci 2017. godine. Odštetni zahtevi su veoma visoki.

Građani koji su bili neosnovano pritvoreni najčešće traže 15.000 do 20.000 dinara po danu provedenom iza rešetaka, navode u Državnom pravobranilaštvu.

– Sudovi donose odluku o visini štete na osnovu svih konkretnih okolnosti u svakom pojedinačnom slučaju. Ne postoji "tarifa" za dan proveden u pritvoru. Sudije na osnovu svog slobodnog uverenja donose odluku o pravičnoj nadoknadi nematerijalne štete, imajući u vidu duševnu bol, narušen ugled, raniju osuđivanost i druge okolnosti. Ako bismo izvukli neki prosek dosuđenih odšteta, to bi bilo oko 5.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete za jedan dan pritvora. Najniže naknade su oko 2.000, a najviše dosuđene 15.000 dinara – kaže Dubravka Zečević, zamenik državnog pravobranioca.

Materijalna šteta zbog neosnovanog boravka u pritvoru uvek se utvrđuje na osnovu veštačenja, jer obično predstavlja izgubljenu dobit zbog suspenzije sa posla ili raskida radnog odnosa. Nematerijalnu štetu, međutim, nije moguće jednostavno izračunati. Neko je pretrpeo štetu zbog toga što je bio izložen osudi medija i javnosti, neko je imao izuzetno loše uslove boravka u pritvoru, a neko je propustio rođenje deteta i druge važne životne događaje, kojima nije mogao da prisustvuje zbog lišenja slobode. Sve to sud odmerava i donosi odluku o visini nadoknade.

Zbog neosnovane osude i neosnovanog pritvora građani tuže državu Srbiju. Oslobađajuće presude koje se u medijima često pominju jedan su od osnova za podnošenje zahteva za naknadu štete, kako materijalne, tako i nematerijalne.

U ovakvim slučajevima postupak se pokreće podnošenjem zahteva za naknadu štete Ministarstvu pravde, koja je obrazovala Komisiju za utvrđivanje naknade štete licima neosnovano lišenim slobode. Komisija nakon razmatranja zahteva donosi odluku i predlaže podnosiocu zahteva iznos naknade štete. Ukoliko podnosilac zahteva ne prihvati predloženi iznos, ne zaključi sporazum, ima mogućnost da protiv države podnese tužbu za naknadu štete. Međutim, ukoliko se pre podnošenja tužbe ovaj uslov ne ispuni, tužba će biti odbačena. U ovim slučajevima Ministarstvo pravde zastupa Državno pravobranilaštvo.

– U ovakvoj vrsti parnica zahtevi za naknadu štete su uglavnom osnovani, iako su tražene sume previsoke. Međutim, mediji često objavljuju netačne i nepotpune informacije o visini dosuđenih odšteta. Na primer, svuda na internetu možete pronaći podatak da najveća odšteta iznosi 145 miliona dinara, u slučaju U.G. iz Novog Sada. Nijedan medij nije objavio da je ta odluka ukinuta i vraćena Višem sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje. Netačni naslovi o tako visokim iznosima nanose štetu državi i Pravobranilaštvu – kaže Dubravka Zečević.

Javnost malo zna o tome šta radi Državno pravobranilaštvo. Oni, štiteći imovinsko-pravne interese Republike Srbije, trenutno imaju u radu čak 300.000 predmeta, jer zastupaju pred sudovima sve državne organe od Subotice do Vranja, dakle na celoj teritoriji zemlje. Zakonski su zastupnici svih državnih institucija, od bolnica, škola i fakulteta do svih ministarstava.

Samo jedan manji deo njihovog posla čini zastupanje države u parnicama za naknadu štete za neosnovani pritvor.

Sedište Državnog pravobranilaštva je u Beogradu, sa 11 odeljenja raspoređenih po celoj zemlji i ukupno 145 zaposlenih, od kojih 70 ima ovlašćenje da zastupa državu, među kojima su zamenici i pravobranilački pomoćnici. Državni pravobranilac Olivera Stanimirović ima 12 zamenika u sedištu i 11 u odeljenjima.

– Svaki dinar koji mi uštedimo ostaje u budžetu. Na ovaj način, svojim postupanjem doprinosimo očuvanju i uvećanju budžeta. Zastupajući imovinske interese Republike Srbije, u konkretnim parnicama se trudimo da iznose naknade nematerijalne štete uskladimo sa prilikama i ekonomskom snagom države. Posao je izuzetno odgovoran i stresan. Braneći interese države, s jedne strane štitimo interese građana, a sa druge strane zastupamo državu protiv građana kada oni tuže državu – kaže Dubravka Zečević.