IZMENE USTAVA: Usvojeni tekst „veoma loš“, smatraju stručnjaci - neophodne bitne izmene kako bi se počelo sa depolitizacijom sudstva

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić ocenili su da je usvojeni tekst ustavnih promena "veoma loš" i naveli da su neophodne bitne izmene kako bi se počelo sa depolitizacijom sudstva u našoj zemlji. Majić je naveo da je jedan od najvećih razloga za ubrzani proces promene Ustava želja vlasti da se uklone prepreke u pregovorima sa Evropskom unijom, a Ilić kaže da je "svetlo na kraju tunela to što naš parlament ima problem sa legitimitetom, kao i da bi bilo suviše da imamo loš parlament i loš tekst".

Podsetimo, važeći Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) proglašen je 8. novembra 2006. godine. Još tada Venecijanska komisija izrazila je zabrinutost zbog „preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu” i ukazala na opasnost od uticaja političkih partija. Tokom 2018. godine Ministarstvo pravde izradilo je ustavne amandmane, i uputilo ih Skupštini Srbije ali rasprava nije pokrenuta. Tri godine kasnije i gotovo 15 godina od usvajanja najvišeg pravnog akta procedura da se on menja je pokrenuta pred parlamentom.

„Ono što na početku moramo znati kada se govori o Ustavu je polazni korak, a to je da se smanji prepoznati politički uticaj na pravosuđe. Da postoji politički uticaj na pravosuđe uopšte nije tajna, i to su priznali i predstavnici aktuelne vlasti kada su krenuli u ovaj proces. Međutim, tu ima jedan paradoks u samom startu. Vi zapravo od političke vlasti u ovom procesu zahtevate da ograniči sama sebe. I tu je „kvaka 22″. Da ljudi koji su imali mogućnost da utiču na izbor sudija, da preko svojih predstavnika u visokim telima kažu ko im se sviđa, a ko im se ne sviđa, vi sada očekujete da u istom procesu da kažu: ‘Ne, mi smo preterali i mi ćemo sada da stanemo’“, upozorio je Majić.

On je doveo u sumnju da tako nešto od političke vlasti može da se očekuje, i dodaje da to može da se desi „jedino ako njihov drugi interes bude sa strane“.

„Njihov interes je da konačno dobijemo tu zvezdicu u Evropi koja dve godine već izostaje. I zato smo sada u ovom ubrzanom procesu. Osnovni problem čitavog procesa je kako će se ljudi birati. Ovde kod nas je sve personalno pitanje. Kako da im se ne dogodi neko ko će ponovo da im pravi probleme i ko će govoriti da pravosuđe nije nezavisno“, kaže Majić.

Ilić je ocenio da će se izmene Ustava oslanjati na amandmane iz 2018. godine, iz „razloga političkog kontinuiteta“.

„Taj tekst je veoma loš. On na jedan zaobilazan način zadržava politički uticaj na javnim tužilaštvom, ne reformiše ga, tužilaštvo je i dalje u nekoj vremenskoj kapsuli, zarobljeno u nekim pedesetim godinama, bar kada je u pitanju normativni okvir. Naravno, sada ostaje da se razmatra akt o promeni u Narodnoj skupštini i tu ako se dogode značajnije i bitnije promene, mi možemo da očekujemo meru depolitizacije“, kazao je Ilić.

On kaže da je svetlo na kraju tunela to što naš parlament ima problem sa legitimitetom, kao i da bi bilo suviše da imamo „loš parlament i loš tekst“. Zbog toga procenjuje da će se pre promene Ustava o tome konsultovati sa strukovnim organizacijama, kako bi se tekst popravio i kako bi dobili Ustav, „koji će manje više depolitizovati pravosuđe“.

Majić je istakao da će ubuduće Skupština birati određeni broj članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i da je to veoma loše.

„Ja sigurno ne bih nikada više bio izabran za sudiju u postojećem sazivu Skupštine Srbije. Ne bih ni razmislio da se kandidujem za neku višu instancu jer prosto znam da je to nemoguće. ‘Istaknuti pravnici’ je termin kod nas, na žalost, koji ne znači ništa, a da smo normalno društvo bi značio puno. Ovde su to to ljudi koji o sudijama govore najgore moguće stvari. To su ljudi koji će biti istaknuti pravnici u Visokom savetu sudstva. To je ono protiv čega se mi borimo i to je ono što treba da plaši pravosuđe“, poručio je Majić.

Ilić kaže da će prema njegovim saznajima, Akt o promeni Ustava pre usvajanja biti poslat Vecijanskoj komisiji.

„Ustavne promene po pravilu izazivaju frustraciju u pravosuđu. Prošlog puta, 2009. godine, kada smo imali ustavne promene imali smo i rezbor sudija i tužilaca. To je bilo bezrazložno otpuštanje jedne trećine sudija i tužilaca bez ikakvog razloga… Kada sve to uzmete u obzir, sama ideja da se menja Ustav nailazi na otpor u pravosuđu izaziva otpor jer postoje negativna iskustva. Sa druge strane, ako je strateško opredeljenje države EU, onda mi zaista moramo da izvršimo depolitizaciju pravosuđa i ovo je prilika“, napomenuo je on.

Upozorio je da imamo „dugu tradiciju ministara pravde koji su u ratu sa sopstvenim resorom“, i precizirao da u drugim resorima ministri imaju pokroviteljski stav prema zaposlenima, a da ministri pravde to nemaju.

Ilić je upozorio da u našoj zemlji postoji višedecenijski problem sa „tradicijom poslušnosti“ kod jednog broja sudija i tužilaca, i ocenio da će za to „biti potrebno vreme da se promeni“.

„Put do nezavisnog pravosuđa je dug, ali je prvi korak da napravimo bolji normativni okvir“, naglasio je Ilić.

Izvor: Nova, 08.06.2021.
Naslov: Redakcija