PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Mišljenja pravnika o eutanaziji podeljena
Između ubistva, samoubistva i eutanazije ne postoji oštra razlika, rekao je dr Zoran Tomić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, na savetovanju pravnika koje je održano u Budvi.
U diskusiji o aktuelnim novinama koje predviđa nova verzija Prednacrta građanskog zakonika, pravnici su izrazili različita mišljenja i izneli suprotstavljene argumente, naročito povodom predloga o uvođenju eutanazije.
– Smrt od tuđe ruke je ubistvo, smrt od svoje ruke je samoubistvo, a smrt od državne ruke je izvršenje smrtne kazne. Kada je reč o eutanaziji, izrazi kao što je "dostojanstvena smrt" i "pravo na smrt" paraju mi srce. Ovde medicinski standard prerasta u pravni standard, a to može da bude jako opasno. Da li postoji razlika između eutanazije i prestanka lečenja – zapitao je profesor Tomić.
Podsetio je da su sumnjivi slučajevi eutanazije obrađeni i u romanima Agate Kristi.
Beogradski advokat Ivan Simić naglasio je da ne treba preterivati u napuštanju tradicionalnih, nacionalnih vrednosti i nametanju previše liberalnih rešenja, kao što su legalizacija prava istopolnih vanbračnih zajednica, uvođenje surogat-materinstva i eutanazije.
– Nadam se da će komisija za izradu Građanskog zakonika pažljivo odmeriti argumente za i protiv ovakvih rešenja. Verujem da će, i pored odlaska akademika dr Slobodana Perovića, naš pravni poredak smoći snage da se odupre težnjama koje ga već gotovo dve decenije stavljaju u poziciju kolonije, što za posledicu ima besomučno, najčešće nekritičko prihvatanje različitih rešenja koja se podvode pod vrednosti Evropske unije. Pritom je vrlo upitno da li su dosadašnja "evropska rešenja" uopšte unapredila pravni sistem, javni poredak i društveno uređenje u celini – ukazao je Simić.
Kada je reč o uvođenju eutanazije, naveo je da to smatra eksperimentom koji se uvodi u pravni poredak Republike Srbije. Apelovao je na maksimalnu opreznost i uzdržanost u vezi sa uvođenjem ovog instituta u naš pravni sistem.
Ratomir Slijepčević, sekretar komisije za izradu Građanskog zakonika, rekao je da su teške životne situacije mnogih građana bile osnovni motiv koji je rukovodio članove komisije da predlože legalizaciju prava na dostojanstvenu smrt. To pravo se može ostvariti isključivo na osnovu volje osobe koja se nalazi u izuzetno teškoj situaciji, bez nade za ozdravljenje. Ukoliko pacijent nije u svesnom stanju, ili ne može da izrazi svoju volju, zahtev za eutanaziju može da podnese njegov pravni zastupnik.
– Neophodno je da se istovremeno ispune sva tri predviđena uslova, da bi se ostvarilo ovo pravo: prvo da konzilijum lekara konstatuje da nema nade za izlečenje i da je smrt u bliskoj budućnosti izvesna, drugo, da pacijent trpi teške bolove i patnje i treće, da je njegova porodica u dužem periodu izložena izuzetno teškoj materijalno-socijalnoj situaciji. Konačnu odluku donosi sudsko veće, na osnovu mišljenja lekara, psihologa i socijalnih radnika – objasnio je Slijepčević.
Naglasio je da zloupotreba tog prava predstavlja osnov za krivičnu odgovornost.
Rukovodilac komisije, prof. dr Miodrag Orlić na kraju diskusije obećao je da će se pažljivo razmotriti svi argumenti za i protiv uvođenja eutanazije.
Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 07.06.2019.Naslov: Redakcija