ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA KOD UGOVARANJA NA DALJINU: Bankarski klijenti neće morati da plate usluge koje prilikom uzimanja kredita nisu naručili. Banke neće smeti da šalju reklame o svojim proizvodima putem SMS-a ili mejla ako nisu dobile izričit pristanak korisnika

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je, 8. juna 2018. godine, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu ("Sl. glasnik RS", br. 44/2018 - dalje: Zakon), odnosno putem interneta, kojim se, između ostalog, propisuje da bankarski klijenti neće morati da plate usluge koje prilikom uzimanja kredita nisu naručili, poput nekih vrsta osiguranja.

Takođe, banke neće smeti da im šalju reklame o svojim proizvodima putem SMS-a ili mejla ako nisu dobile izričit pristanak korisnika.

Broj građana Srbije koji su u 2017. obavljali internet plaćanja dostigao gotovo dva miliona, a broj onih koji su obavljali mobilna plaćanja prvi put je premašio jedan milion.

To jasno ukazuje na trend digitalizacije društva u kojem banke prednjače, nudeći klijentima korišćenje brojnih usluga putem interneta i mobilnog bankarstva, što nameće potrebu unapređenja zaštite korisnika finansijskih usluga.

Cilj Zakona je da se umanje rizici da će korisnik, zato što predstavnik finansijske institucije nije fizički prisutan u momentu pružanja informacija ili zaključivanja ugovora, izabrati proizvod i obavezati se prema finansijskoj instituciji ugovorom koji ne odgovara njegovim potrebama, a zbog kojeg će se kajati dugi niz godina.

Ovim Zakonom se detaljno uređuje i obaveza banke da pruži jasne i relevantne informacije u predugovornoj fazi i pri oglašavanju, pri čemu će teret dokazivanja da su takve informacije dostavljene biti na finansijskoj instituciji.

Reguliše se i pravo korisnika da odustane od ugovora u roku od 14 dana, pravo da raskine ugovor bez troškova kada finansijska institucija prekrši odredbe ovog Zakona, kao i ništavost odredaba u ugovorima o tome da se korisnik odriče prava koja mu daje Zakon.

Ovim Zakonom se korisnici štite i od pružanja i naplaćivanja usluga koje nisu zatražili, budući da je izričito propisano da su oslobođeni od bilo kakve obaveze u slučaju usluga koje nisu naručene, kao što je, na primer, slučaj sa određenim vrstama osiguranja kod kojih korisnik uopšte i nije svestan da ima bilo kakve obaveze, niti je te usluge tražio.

Takođe, da bi se sprečilo agresivno reklamiranje automatskim slanjem elektronske pošte ili na drugi sličan način, predviđeno je da je takav vid komunikacije moguć samo ako je korisnik prethodno izričito pristao na takvu komunikaciju.