Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O MEĐUBANKARSKIM NAKNADAMA I POSEBNIM PRAVILIMA POSLOVANJA KOD PLATNIH TRANSAKCIJA NA OSNOVU PLATNIH KARTICA: Banke u obavezi da uz tekući račun klijentima izdaju platnu karticu "Dina". Naknade za transakcije koje se obavljaju platnim karticama ograničene na 0,2 odsto od vrednosti transakcije za debitne i na 0,3 procenta za kreditne kartice


Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica ("Sl. glasnik RS", br. 44/2018) predviđena je obaveza banke da uz tekući račun izdaje klijentima platnu "dina" karticu, čije se transakcije obrađuju u Srbiji i to bez naknade.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je prednost "dina" kartice u tome što je domaća, ali da se ne zabranjuje izdavanje "vize", niti se ograničava izdavanje "masterkarda" ili bilo koje druge platne kartice.

"Domaća platna kartica je obavezna u slučaju eventualnih nemogućnosti da se procesiraju strane kartice u domaćem sistemu", rekla je Tabakovićeva.

Ona je objasnila i da se plastika za "dina" karticu pravi na isti način i za druge kartice i da se na isti način personalizuju i procesuiraju, naglasivši pritom da niko nikom ne namešta posao i da niko nikog ne može da uslovljava.

Poručila je i da "dina", kao i "master" i "viza" ima pravo da bude kartica u novčaniku svakog građanina.

"Prednost 'dina' kartice je što je domaća, jer NBS radi procesuiranje, konačno sravnjenje i garantuje sigurnost tog platnog sistema, a uopšte ne uslovljava da 'dina' bude prva kartica izbora. Neka budu 'viza' ili 'master', iako su skuplje, ali neka se licenciraju u zemlji", naglasila je Tabakovićeva.

Zakonom, koji je usvojen 8. juna 2018. godine, predviđeno je da međubankarske naknade za transakcije koje se obavljaju platnim karticama budu ograničene na 0,2 odsto od vrednosti transakcije za debitne i na 0,3 procenta za kreditne kartice.

Guvernerka je rekla da će se u prelaznom periodu od šest meseci, primenjivati ograničenje od 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice, kako bi se banke prilagodile tim uslovima.

Ona je objasnila da, kada u prodavnici plaćamo račun karticom, banka koja je postavila POS terminal za prijem kartica kod tog trgovca (banka primalac) plaća tzv. međubankarsku naknadu banci koja je izdala karticu potrošaču (banka izdavalac).

U praksi, banka primalac prevaljuje tu naknadu na trgovce, preko trgovačke naknade, koji taj trošak ugrađuju u cenu robe i usluga, tako da u konačnom ishodu, ceh plaćaju potrošači.

Izvor: Vebsajt N1 i RTS, 08.06.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija